Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

= 2 ЊЕ сине S

парца, а да за то злочинство не буде кажњен. Каква помоћ _ једном меропху ако му суд досуди да има право у парници са својим влазтелином, кад је властела у тој земљи тако бесна, да се не боји ни самога краља, а камоли његових судова. Па да властела п није тако силна, да из својих градова п кула излеће као крвожедна зверад, те пљачка трговачке караване, те гради разбој п насиље кукавном женскињу, које нигде од њих заштите не налази, да и осим властеле није земља пуна татова п гусара, који пустоше жупе, њиве и поља ка ројеви скакаваца ; свега тога да није, опет би тај несрећни народ био у најжешћој невољи, јер и његови сами краљеви не поштују властите законе своје, које постављају, него их сваки час по својој тренутној ћуди газе својим златним вулама и осталим повељама, којима раздају својим удворицама повластице, што просто исмевају сваки закон у земљи !

— То је страшно стање ! — згрози се лепа Византинка.

— Још то није све, драго дете моје. Безакоња која сами краљеви чине, потиру п оно мало семена Божјега страха и човечности, што га је хришћанска наука посејала у тај кукавни народ. Отац озлепљује рођенога сина, да му само не постане опасан; син отима од оца престо, макар то не ишло другачије овим проливања рођене крви; рођена браћа се

крве око власти... Али теби је несносно да слушаш моју страшну причуг —

i. = ·

—- То не, свети оче — рече Јевдокија — али мени је

страшно да помислим на будућност тога народа, ако му провиђење Божје не удели каквога великог човека за краља, који би поставио праведне законе у тој земљи, који би био довољно силан да натера п најбешњу властелу, да им се по-. корава, који би...

Код ови речи лепе Гркиње сину особита радост на старчевом лицу. Он јој је чисто прихватао реч по реч из уста, он чисто није могао да дочека крај њене реченице, него јој нагло упаде у реч: - ји

— То је учинило провиђење - Свевишњега, то је учинило, светла госпођо, али почуј зао удес тога народа о коме ти причам. Ја сам се десио на двору садашњега краља, када је ваљало изабрати наставника краљевићу. Избор паде на мене.

Пар Дупан 1, 8 č 9