Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

запну између својих раширених руку и трупа платно или чоху, па се онда спуштаху с великих висина као на пуним једрилима.

И ова дружина из ADIO имађаше свога „човека што лети“, само што је он имао савршенији апарат за тај посао. Он имаbame некакав огроман огртач у коме беху ушивене зракастораспоређене шипке од китових зуба, као што су намештена пера у птичјих крила, и он је могао да рашири и скупи та „крила“ како је кад хтео, и ако се за њ може рећи да је баш могао „летети“, толико је извесно да се с повисоких куда могао спуштати на земљу, а да се не повреди много. Барем тако причају о њему.

Док се он спремао да се попне на анимодулијон, с кога је хтео да полети, прогура се један чисто и пристојно обучен роб кроз целу гомилу света до саме царске трибине. Ту припита, да ли је у императоровој евити и деспот Константин 2 Рекоше му да јесте, пи показаше му где седи.

Роб приђе деспоту, клече пред њим, пољуби му ногу, па му онда рече:

— Моја светла госпођа, Јевдокија Палеологовица, удовица Константина Палеолога, пок. намесника дарског у Солуну, поздравила те је, честити деспоте, и шаље ти ову ситну књигу ! — и пружи му свитак пергамента, о коме је на концу висио мали печат.

Деспот устаде, уклони се мало од свога друштва, отвори свитак па стаде читати. Кад је прочитао умало није загрлио роба, који му то писмо донесе, али увидевши умах, да робу од тога загрљаја не би ни мадо било лакше, покупи све новце што је по шпаговима имао, те му их предаде ве речима:

— Ово ти је напојница за овакво тшемо !

Роб је чисто дрекнуо од радости. Толико новаца није још никад имао ни у рукама, а камоли да су били његови ! Та он сетим благом може и откупишти, па да буде опет слободан човек !..

Јован Кантакузен, који је видео све што деспот ради = робом, приђе му. | 5 — Ама какво је то писмо, деспоте, те ти дајеш тако грдне напојнице за њег

48