Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

има вулкана, а не где кукавице иза сваке грмљавине виде вемљотрес !

То што говораше Ставра, пзгледаше тако вероватно, па онда он се тако безбрижно и сигурно држао, да се п нехотице враћала кураж његовом друштву.

— Тако, а сад у бусију, у Галату ! —

— Да видимо је л истина Душан убио краља Михаила, · или му само удворице то казују п хвале његово јунаштво ! — На Душана, дакле, на Душана !

у.

Пошто оде отац Андоније, Јевдокија оста као укочена неколико тренутака.

Као нежна млада стабљика, коју је бесна олуја сломила, сруши се њено дивно тело још једанпут. |

Са згрченим коленима, испруженим рукама и склопљеним шакама, с клонулом главом и погрбљена сеђаше јадна лепотица, непомично гледајући преда се.

У том стању затече је другарица. Чим је погледа, она се трже чисто од ужаса, али одмах затим притрча јој, клече пред њу, узе је за руку, па с пуно учешћа припита :

— Шта је теби Јевдокијо 2 Какве ти је то страхоте причао незнани калуђер, те си се тако променила у лицу 2 —

Удовица ћуташе, не одговори ни речце.

Тек у неко доба уздахну дубоко, махну руком преко чела, као да хоће да избрише неку успомену с њега, па онда готово промуклим гласом рече:

— Хрисанто, молим те узми лист пергамента и све што треба за писање, па напиши неколико речи које ћу ти ја казивати ! —

Хрисанта пође тражити све што јој треба за писање, а Јевдокија удари дланом 0 длан.

'Уђе некаква робиња.

— Чујеш, Агапијо — рече јој госпођа — када дође високо му краљевство, млади краљ Душан од Зете, замолићеш га лепо од моје стране да сутра дође, јер га данас не могу примити !

— Добро госпођо! — рече робиња мало вачуђена такој заповести, поклони се, па изађе.

50