Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

_— Жено — рече јој најзад кроза. стегнуте зубе — благодари Богу што знам да си пријатељица Ј евдокијина, јер дру“ тачије, кренога ми имена, запамтита би по што се така шала, збија с једним Немањићем !

— Није шала, светли господару... промуца овде и сама Јевдокија, гледајући преда сени тражећи рукама какав наслон да не падне.

Млади краљ као да се зграну кад зачу ове речи. Он јурну к Јевдокији, притиште је десном руком на своја прса, а левом руком подиже јој главу, да јој у ози погледа, ал она клону на његово раме.

— Од кад сам ја теби господар, сунце моје, душо моја > Која је то сила што хоће да ми те отме, животе моје — и он јој обасу бледе усне својим првим пољупцима.

Узалуд се сиротица отимала из неговог наручја, узалуд. је Хрисанта упрепашћена викала:

___ Ва име Божје, светла круно!...

Он није чуо ништа, он није видео ништа више.

__ Реци да није истина, данице моја, реци да си хтела само да искушаш љубав моју... Та то не може бити истина. Онда би лаж била и кад отац своје дете љуби, онда би лаж: била и топлота којом нас сунце загрева, _ онда би лаж била, и овај ваздух што га дишемо, онда би лаж била и оно чему се цео свет моли и што својим Богом зове, ох реци, да си се шалила ... —

И он јој стаде љубити чело, кесу, обраве, обе руке...

Сиротица само што прошашта ·

— Ах, Душане, уби ме... Издишући благосиљаћу те Pa — Видиш, сјајна круно, — тумачила му је брже боље

Хрисанта последње речи своје другарице, јер се беше уплаг шила да ће сада све пропасти — видиш да је-твој поступак доводи до тога, да жели себи смрт. Она је у својој таштини да се допадне свакоме и теби можда рекла какву нежност у шали, а ти си мислио, да је из не срце говорило, Она не може бити твоја, јер она воли деспота Константина !...

· Душан одскочи од Јевдокије, као да је гују пригрлио био.

— Реци, је д' и то истина, Јевдокијо 2

Спротица се вила као црв под ногом своје судбине, али најзад изусти:

5%