Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj
— —
па ногама. Допусти брату твоме да ти помогне вратити се у твоју кљет |!
___И Богоје обухвати своју жену око паса, и хтеде је само подупирати у ходу, али Лепосава од тога једног додира његове снажне руке толико задрхта да би се срушила на земљу, да је муж обема рукама не узе у наручје, те је однесе као мало дете у њену собу.
Слуге и слушкиње, које се беху искупиле на горњем трему за време ове сцене, чим се врата на госпођиној соби заклопише, само се погледаше и стадоше се крстити.
— Видим ја — рече један оделугу — да је ова кућа пошла ђавољим трагом. Ни један православан ХришБанин не треба да остане у јеретичкој кући.
__ Ја идем право нашем жупану да му јавим шта се учини од нашег војводе — рече други, па оде.
— Ja нисам никада био ничији ухода, па нећу ни сада. Али ни ја нећу више да служим господара коме Бе кров који дан Краљев: судија усијаним гвожђем утиснути жиг неверства на чело!
—- Благо вама — рече једна постарија слушкиња — ви сте слободни бебри или бар Меропси. Ви сви имате куда, али куда ћемо ми сиње, купљено робље 2
— Ћути сестро — тешила је једна друга. — Ако је и војвода тако искрено постао богумил као наша госпођа, они ће и нас пустити на слободу без икаквог откупа !
Док су се слуге и слушкиње у оваквим разговорима равилавили са горњега трема, дотле је њихов господар унео госпођу у њену собу, положио је на одар, клекнуо поред њега и стао је љубити своју жену где дочепа, љубио је њену обућу, њене светитељске мршаве руке, њену хаљину.
Лепосава дрхти као лист на ветру, склапа руке на први, и хитно изговара : „Оче наш који си на небесима“.
Богоје не слуша њену молитву него само јеца.
__ Шта си од себе учинила, душо моја слатка 7 Зашто разруши најлепши храм молитве моје, цркво моја 2 Какве су то дубоке бразде на челу твоме, начелниче мој Ко ми испи лепе очи моје, гује га испиле !
181