Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

о ДА усклици, сладострасни овај сума= путе претње, детињасти страх огледаху се у искиданим

"реченицама које је још изговарада, а црна смрт А _ је све даље њен труп и њене удове.

Још један страшан трфу коме се њен потиљак готово састаде са њеним петама, па онда се опружи по. следњи пут, у грудима јој стаде кркљати посдедњи ропац, на уста јој покуља пена са сукрвицом, светлост на рожњачама у раврогаченим очима угаси све.

Још један уздисај — и све беше свршено.

— Деспотица Марија Пе унрза је — рече кнез Бартоло.

— Бог да јој душу прости ! — рече Душан па се прекрсти. — Вас двојица покрите каквим год покровом покојницу; а са кневом Лаваром наредите све што треба да се у каменом кивоту привремено сарани, док не буде време да је њен муж однесе у њихову задужбину, где ћемо са краљевским почастима варанити ону која је била краљица еве српске земље и поморске !

; Душан полако оде из трацеварије у царичину собу. Царица , сва уплакана устаде n дође мужу на су“

срет. У

= Како јој је сада 2

— Сада је добро — рече Душан па се сруши на је: дан диван. — Сад више не осећа ништа.

— Умрла г Већ умрла Та ва Бога нема више од једнога часа када се жена равгсварала M шалилар...

— Као што видиш људски је живот трошан као стакло...

— Па како је умрла 2

— Онако како је цедога живота живела « . - Страх од смрти скинуо је са ње сву глеђ образованости, па се видела најодвратнија животиња и звер:-.=

Обоје поћуташе неко време док Душан не уздахну дубоко: _

— Моја задужбина !... Мој ваконик !...

= Шта кажешр. а

— Слушај Једена... Ми смо на овом путовању а нарочито данас тако близу погдедали у очи црној

170