Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

је она била Гркиња, то се внатно приближио Грцима чак се и потписивао грчки, а с друге стране измолио је за себе и — млетачко грађанство. За намесника свог у Епиру утврдио је Душан свога по оцу брата Синишу, и ако је п он, од како се оженио ледом Томаидом ћерком деспине Ане, почео потписивати не по оцу Немањић него по материној лови „Палеолог“.

Душан се чак и на ту „слабост“ (at a PON што пиретпоставља презиме некаквих двадесет деветих Палеолога славноме имену Немањића — само насмејао... Ваљда му је чак изгледало корисно ва његову крајњу мету, да чак међу његовим потчињеним има пи Комнена и Палеолога ... Та чак и његови „владушти“ чиновници могли би имати права на византијски престо, а камоли он силни пар српски и ромејски ! Он још није имао разлога ни у сну помислити на опасност за „младога краља“ —- ако се његови намесници обласни сувише ссиле...

А и како ће на то помислити кад ето и горди Млетци, већ признају његову силу и 8-ег Јануара 1849 одлучују да честитају цару његове нове успехе, и да га замоле да заштити њихово пристаниште Фетелео џи остале поседе млетачке на обалама јегејског мора... Да би задобила царево блатовољење горда република хита да задовољи Душанов захтев и одобрава му да у Млетдима може купити четири ганере, само се извињава што их не може насружати у Млетцима јер то република не може допустити ни једном страном владаоцу.

Кад је Вел. Логотет са тим писмом дуждевим и са другим хартијама — ад је већ и Гојко био набавио тога лакшег материјала, ва писање — дошао цару на извештај и кад му је најпре поднео писмо ив Млетака, Душан га прочита па рече:

— Августјејша је погодила, не даду наоружање... Не мари ништа, наоружаћемо их у Котору. Главно је да је лед проблјен. После ових првих 4 галера даће ми полако Млеци и читаву флоту па још наоружану, кад ме виде не само код њиховог пристаништа Фелтедеа, него у самом Солуну.

183