Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

лике и мале властеле, то је заслуга свију оних војника царевих којима цар као и његови претходници краљеви ва њихове заслуге у рату дадоше њихове проније, колико да имају од чега живети, када не лију своју крв ва цара. Ако је се некадашња малена рашка краљевина данас претворила у царство српеко и ромејско, то је заслуга даровитих Немањића п љихових властела до најмањега властелинчића и пронпјара. Сва права и по властице које ми имамо нису нам поклоњене, нити с неба пале, ми смо их крваво заслужили ратујући целога живота. Високо му царство врло је дирљиво говорило о божанској п људској правди, и врло је добро рекло да на овој нашој грешној земљи не може бити божанске правде. То је са свим такл, јер докде буде света и века, неће моћи сви људи бити једнаки, као што ни два листа на једном дрвету у горп нису никад једнака. Увек be на овоме свету бити великих п малих, силних и слабих, богатих и сиромашних, јер је такав природни закон, то не може променити никакав људски закон па ма како он био лепо написан. Ево скоро 1350. година како се Христова божанска наука у свима хришћанским држа“ вама проповеда, па опет људи још нигде не постадоше права браћа...

Код ових речи поскакаше сви црквени великодо“ стојници са својих седишта и стадоше сви уједан пут протестоватл, докле с леве стране сабора осу се одобравање, али Душан само подиже руку и рече:

— Нека нико не смета говорнику. Говори деспоте! Ове се утиша, сви се поседаше, а Вукашин настави :

— Дубоко се клањамо великодушности високог му царства. у којој је одлучило да жртвује извесне повла стице самодржавнога цара за љубав правде. Ми ћемо их усвојити ако се уверимо да од њих небе страцати чврстина нашега државнога крова. Тако исто п ми, ве„пика и мала властела, угледаћемо се на пример високог му царства, и жртвоваћемо по нешто од наших права и повластица ва љубав људске правце али само дотле докле не би уздрмали зидове и стубове државне !

208