Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

___-- Тако, тако, много су се црни селили ! — вачуше се гласови са властелинске стране. а 5 — Чекајте мало — повикаше неки духовници док дође на вас. ред.

— Мир господо ! Настави Божљдаре! —

„Чл. 28. Сиромаси да се хране по свима црквама онако како ву наредили ктитори. Ако ли их који Митро“ полит, епископ или игуман не би хранио, да се са тог достојанства збаци“.

На духовничкој страни граја: „Више има сирс= тиње но имућних људи не могу цркве и манастири nBpaнити сву сиротињу, која неће да ради“

Са властелинске стране осу се

„Посветила се рука која је то написала. Нико у овој земљи није богатији од манастира. Маје њих мора да ради највећи део народа“. 5

Гојко је морао да примети да ће обуставити даље читање, п тада сви повикаше: ,„Мир“.

„Чл. 39. Калуђери и калуђерице да не ZOO по при“ ватним кућама, него у својим манастирима“

— Џа, намножило их се брате толико да немају више места по манастирима.

— Добро је, добро. Даље.

„Чл. 46. У кога има робова (отрока) нека су му Ha

следствени. Ослобедити их мсже само властелин, жена му

или син. Отрок се не може дати у прћију властелинове кћери. Отроку нема заштите ни ако,побегне у краљев или царев двор“ ;

Овде сам В. Судија нађе за нужно да дода:

— Ово је у вези са чл. 79 у коме се каже :; „И ко у невољи дође на царев двор, да се сваком учини правда, сем отроку властеоском“

Овде се нико није бунио. Чак ни са духевничке стране.

„Чи. 48. Кад умре властелин, његов коњ и оружје дају се цару, а свита (хаљина велика бисерна), и златни појас да има син његов, и да му то цар не узме. Ако ли

212