Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

слушао ца се казни као да није хтео цара послушати. И што се има „судити у војсци, судиће војвода и нико други ·

— То је добро — рече један од војвода. _— бев тога нема војске.

· — Верујем, рано, да ти се то допада.

„Чл. 130. Ако би за време рата оборио какву цркву;

да се убије или обеси. - i

— Кор Ког — повикаше Ca MHOTHX страна. Ко ако обори прквуг Војвода или војник #

— То Бе се објаснити на сабеседовању- Сада слу“ шајте и бележите што вам треба — пресече Гојко.

„Ол. 181. Ако се на. војсци сваде двојица нека се бију, али нико од војника да Уз не помаже, Јер ако који то учини да се бије mamu”

— Па то је латински двобој 2 — повика митрополит Јаков — то је противно православној вери-

— Нема то са вером никаква посла = одговори Вукашин — а-потребно је за јуначки дух у војспи.

— Е, чујте сада господо саборпици ово што иде |! — рече Божидар па стаде читати:

„Чл. 189. Насељеницима (меропсима) у моме царству не сме њихов господар чинити ништа што је закону противно; они су му дужни работати и давати само оно што сам ја, цар, записао у законику. Догоди ли се да господар насељенику учини што преко закона царска је заповест да је свакоммеропху сло боцно судити бе са својим гозподарем, па вио тај господар ја сам, цар, била то госпођа царица или црква или вла стелин царски, или ма ко други. Нико није властан да задрки меропха од парскога суда, већ судије да му суде по правди. И ако се пресуди да меропах има право, а не његов господар, дарски судија да ујемчи да ће господар меропху све потпуно платити, нити да се тај господар после усуди да меропху какво вло учини).

— Многа љета нашем дару !

211