Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Овим се користио Велики Судија да од своје стране

дода: - ни O SS : |

— Колико ја знам, ове установе нема нигде у

хришћанским државама, ову пороту прво заводи наш цар. Како сам ја цео живот провео у суђењу, ја сам дубоко убеђен да ће порота тако много допринети

правди у нашој земљи, да ће се доцније п све друге“

државе угледати на нас, п завестл поротнике, што ће састављатп још једну славу цара Стевана Душана ! — Слава нашем цару праведноме |! захори се са свију страна. — Молим да се чита даље — понавља неумољиви Гојко.

Чл. 157. Где ли се nece жуде мешевите, у којима ву села црквена, или царска или властедека, п над таквом ве жупом не деси један господар, а деси се мој царски ћефалија и судија, што сам их поставио ја цар, они по свима путовима да поставе страже, п путови да се предаду ћефалијама, да их стражама чувају. Ако ли ипак на тим путовима нападају разбојници, или се некоме путнику што украде или се које зло догоди, онај час да иде ћефалијама да му од своје куће плате, а они после нека траже разбојнике и крадљивце.

Ur. 159. Кад се догоди да на преноћиште у неко село поћу дођу трговци, а управник или господар онога села не пусти пх да у селу преноће, опш ву дужни накнадити све што би путници изгубили, за то што их нису пустили у село.

Чл. 160. Ако се деси ма кеме страну (госту) или трговцу или калуђеру да му што отме гусар или украде тат, нека дођу царству ми, да им оно плати што су изгубили, а царство ће тражити накнаду 0л кефалије п властеле, којима је пут поверен

„Сваки гост, трговац и Латинин да прилази првој стражи са свим што имају пл носе, и та стража да их предаје другој. Ако ипак што изгубе, да оцени по-

220 –