Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

грех за љубав многих добрих дана, која је пскајнички извршила. —

— Амин — рекоше сви духовници, а са властелинске стране сви погледи беху упрти у деспота Оливера, који се наслонио на балчак од мача па укочено гледа преда се... Он тек пре неколико дана беше пренео смртне сстанке оне, о којој Душан говораше, те је саранио у својој п њеној задужбини у Љеснову..Са вахвалношћу узео је Оливер на знање како је цар поменуо његову Марију.

Да би одвукао пажњу од погруженог Оливера Душан похита да говори о тамницама.

— Као што знате свака жупа има у свом граду тамницу, као што има по једна и у царском и у патри“ јаревом двору, али ми их употребљавамо махом само док траје истрага. На тамновање ретко обуђујемо кривце, јер смо нашли да је праведније осуђивати на новчане казне од 6 до хиљаду перпера, него да здрави људи труну по тамницама: Видеди сте јуче да је обична вражда 500 перпера само кад властелин убије себра да плали хиљаду перпера као пи кривоклетници међу поротницима. Чули сте јуче како је наш законик задржао смртну казну само за најстрашније злочинство. Старији људи међу вама сећаће се како је дужд Млетачки Петар Градениго преко нарочитог посланства молио краља Србије „да заведе правосуђе, које је и Богу и људима драго, да ва свако убијетво кавни смрћу“ мој дед п отац нису хтели да проливају крв својих људи. И мени је често говорено „око за ско вуб за зуб“. Ја сам за нови завет. Увео сам из византијских закона спаљивање на ломачи само ва онога који убије своје родитеље или своју децу, јер то није човек већ дивља звер коју ваља уништити. Из алеманских закона узсо

„сам спаљивање за онога који прави лажни новац, јер

он убија веру свију околних држава у поштење своје отаџбине и упропашћује целу земаљску привреду и трговину. Чули сте јуче оно неколико случајева У којима је предвиђена смрт на вешалима: ва убијство

2394