Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Синоћ су ми саборници са приморја говорили да би требало унети у законик п тешке кавне противу крвне освете која влада међу Арбанасима. Хиљадама година траје крвна освета међу тим племенима, а има је и у Зети, зли ми овде не правимо закон ва поједине области нашега дарства, него за целу државу, и за то не унесмо ту одредбу, јер на северу, истоку и југу наше државе нема ни трага крвној освети. (ем тога тај крвави обичај у западним странама царства ми тако је давнашњи и тако укорењен да га никаквим законима не можемо иштупати, докле људи у поку наредних векова не постану толико питоми да прет• поставе судове својој крвној освети. У осталом ко зна, да ли у оним планинама и стењу, где је тако тешко“ завести ма какав ред и власт, није добро што сваки који убије човека зна да ће крвна освета стићи не само њега, него и његову родбину и чак његове унуке.

— Тако је, тако је! — хорило се по дворници.

— Чуо сам — настави цар — да су јуче овде пале примедбе да не треба овим ваконом -оштетити темеље и стубове наше државне зграде, који држе државни кров. Кодико ја делим то мишљење, најбоље вам је поличје што ја, од како сам на престолу, нисам никада ништа важније предузимао ни урадио бев сабеседовања са мојим високим духовенством, и са мојом великом и малом властелом, што и данас на овом де“ ветом сабору за време моје владавине, седе само пред“ ставници властеле и цркве. Ако добро загледате у наш законик видећете врло многе чланове у којима се ја старам да утврдим правине и-повластице цркве п властеле према Себрима, меропсима и отроцима...

— Пуно је тога у законику !

— Хвала ва то високом ти царству — орило се са обе стране дворнице. — Али, шта ћемо — настави цар — кад међу

стубовима мога царства има и таквих који су напукнути, које ваља одмах оправљати и стевати ако нећемо да нам се зграда накриви или не дао Бог да се

289