Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Најстарији Мрњавчевић устаде мало блед у лицу али достојанственога др кања па рече крепким гласом : - — Оно што су најпозванији људи за грађење закона пуних петнаест година неуморно радили, не може се у сабору добронамерне велике и мале црквене и световне господе, од којих се већина није никада бавила законским пословима, претрести и оденити за дан, два, баш када би међу нама било толико људи. од закона, колико их је било при састављању. Оно неколико примедба које сам ја јуче изнео, не рекох да би бранио насиднике, каквих има у свима стале“ жима, па и у нашем, властеоском, него што му се учинило да у неким члановима законика видим опасност за самодржавну власт нашега цара: Тако исто и онај тихи уздах који ми се н нехотице цанаб отео из груди, и који је високо му царство чуло, не значи да сен ја нерадујем што данас у нашем сабору има и грчке господе, та и ја сам се за то борио колико сам год могао, као и дела наша властела. Она реч беше само израз наше зебње да се не изгуби досадашњи српски характер нашега државнога сабора. Међутим све што сам ја у име властеле рекао, показало се данас без основа. Високо му царство, са свог узвишенога гле“ дишта, и са богоданом му речитошћу, доказао нам је да су наша страховања неоснована, и према томе ни ми, велика и мала властела не можемо бити више царска него што је сам цар. Кад он, ва љубав опште ваједничке правде, жртвује по нешто и од својих царских права, кад он себе и царицу подвргава суђењу њего вих слугу, судија, пристајемо m MJ да нам суде царске судије за сваку вољну или нехотичну злоупотребу наших правина и повластица, и молимо Бога да овај законик заведе у нашој држави онакву правду какву ву замишљали високи писци његови, јер онда ни“ _ Какве жртве неће бити скупе. Ако се применом овог законика у животу покаже да је правда вигурнија потпора престолу од силе и власти, ми царева властела бићемо најерећнији што смо не само допринели

242