Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Високо ти царство — почео Марин Бунић да говори — покавало је само јуче у сабору да зна све сметње и штете, које је дубровачки трговпи трпе од злих људи и насилника у његовој држави.

— Ви сте својим ушима — одговори дар — чули какве смо законе донели у сабору _ само да ујемчимо слободу трговине.

— Чули смо високо ти царство — прихвати Симон Бенешевић — и клањамо ти се до земље за твоје високо схватање правде и правичности; ади то је закон који

важи само у твоме царству, а ми би молили да се то _нама, Дубровнику потврди царском повељом.

— Молимо — допуни Живе Чревић — да се то што је у законику мало подробније потврди једном. међународном MOLBOM ,

— То је право — рече краљ Урош. — Шраво је — рекоше и сви властели. = Нека вам буде — рече Душан — у толико пре,

што у тој исправи можемо и ми тражити од вас извесних обвеза, о којима у законику нема |E Нека Велики Логотет запише:

„Ово објављујем да је знано свакоме: како дође к мени изасланик млетачки Никола Ђорђо од Бодонице а са њим властела дубровачка Марин Бунић, Симон Бенешић и Живе Чревић, и испричаше ми све неправде и дугове, што имају по мојој држави. И договорих се са сином мојим краљем Урошом и са властелом да учи. нимо по вољи Дубровнику, и наређујем да од сада буде овако:

„Да иду Дубровчани слободни својим главама и својим имањем и трговци с кушпњом бев икакве сметње по земљи царства ми и по земљи краљевој, и да им нико ништа но увимље силом ни властелин царства ми, ни краљев властелин, ни ма ко други у земљи царства ми или краљевој. И ако се нађе да им узме нешто силом, 10 да плати царство ми ономе коме је узето, а кривца да нађе царство ми и да од њега узме што буде отео

или учинио које зло“.

241