Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

не може да освоји (quam ехрпспате ер спјисате педше), то да му Венепија момогне на мору људма и ратним лађама. Ако заједнички освоје Цариград, цар мој гос« подин пристаје да цело десподство==) припадне pe публици, а ако она неће деспотство цар обећава: освојити град Галату и дати га Млетцима. Све ово предузима цар мој господин једино за то да из руку узурпатора Кантакузина ишчупа царевог спина Јована Палеолога» кога је узурпатор заробио (eaptivatum).

После овога и дужд и сенатори тледају преда се у богате исто чњачке ћилиме оте подијум беше застрт.

— Цар, мој господин —- настави вука — жели да њему и свима његовим поданицима буде допуштена слободна трговина без пкаквих царина и дажбина у свима владавинама републике, а ва то и он са своје стране обећава то исто право свима грађанима и поданицима млетачким у свима земљама свога царства.

На физиогномија својих врло пажљивих слушалаца није Бућа после овог захтева приметио ништа особито, и он анстави :

— У случају, ако би какав год господар или кнев вавојштио на цара мога господина, или на његовог сина краља, или на њихове земље, -то република да не укавује никакву помоћ ни саучешће таквим напасницима, а тако исто ни цар, мој господин, неће помоћи никоме на свету, који би напао на владавине републике. Најзад прејасни господине дугжде, мој господин цар пристаје да плати штету, коју је његов рођак и намесник у Авлони нанео. једном млетачком трровцу и по мени шаље целу накнаду у“ хиљаду сто двадесет перпера, али моли да п република пречисти онај рачун који она има са царевим градом Котором. То је све, прејасни госпоцине дужде, што ми је цар мој господин заповедио да испоручим теби и сенату млетачкоме.

# Епир п Тесалија Није ближе одређено;

266