Čovek i inventivni život

16 Божидар П. М. Ћурчић

органског једињења морају с муком да узимају азот из тла у коме га има мало и то у везаном облику — да би напор био већи.

Из проницљивог Ђајиног тумачења дознајемо још зашто природа није изумела и користила точак. Као што је познато, точак је једини бриљантан проналазак људског рода којег у природи нема ни у наговештајима. Иако точак има несумњиве предности за преваљивање

знатних растојања по равном терену, био би скоро неупотребљив као средство за кретање животиња по брдовитом, неприступачном терену. Сем тога, трансмисија енергије точка за регулационе механизме у

организму била би апсолутно неприкладна.

Академик Иван Ђаја, неуморни истраживач и тумач органских функција, био је редак визионарски дух. Пророчански је непогрешиво предвидео злоупотребу научних достигнућа и моћи човековог интелекта, лишеног контроле. Ако се има на уму период у коме је ово дело писано и публиковано, очигледно да је Иван Ђаја био визионар, сагледавајући многобројне еволутивне проблеме знатно пре свог времена. То доказују већ постојеће невоље са клонирањем и генетским интервенцијама, чији смо непосредни сведоци. Имајући све ово на уму, намеће се неизбежан закључак да је Иван Ђаја био рођен да буде физиолог и када се бавио озбиљним филозофским разматрањима.

Проф. др Вукосава С. Давидовић