Čudan svet : roman

88 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

Чивута обвезао, задаје му бригу. Некако опет стигну у Силбаш пред ноћ,

Аца Таландур је опет добру вечеру приправио. Некако јефтино је дошао до пара лепих гусака. За један цванцик пар гусака. Купио их је од путујућих каравлашких Цигана. Како су опет они морали јефтино до њих доћи! Ево овако: Каравлашки Цигани стану код једног села, на оној страни где је недалеко од кућа велика бара. Ту између кућа и баре разапну шатре. Гуске и патке купају се баш пред шатрама, па их Цигани похватају, да их газде из кућа и не виде, па живини врат заврну. Како повичу на њих да гуске нестају, одмах скупе шатре, па даље. Од таквих је Аца гуске купио.

Гушчији паприкаш је готов. Почну вечерати. Но Аца, пре нег што ће почети, опомене Гроздића да не буде брз као ономад, већ нек чека док буде доцније. Ђока пристане и на то, да се не би иначе опет какво зло догодило.

Аца Ђоку једнако нуди да пије; Рашка не треба нудити, он и без тога пије.

Ђока пије, но већ страшно му је дуго време, већ га од муке мртав зној пробија; већ два сата како је ту, па му се чине две године.

Још дуго мора чекати, кад већ и поноћ наста, а Таландур је већ каил да Ђоки дукате броји. Намигне на жену да изађе.

— Колико си, куме, донео стотинарки>

— Две.

— Е добро, штета што ниси више, ал' ништа зато, дакле добићеш сад за то осам стотина дуката; је л тако, Рашко, немаш ништа против тога 2

— Немам ништа напротив, већ нек одма положи, да видим јесу ли добре банке.

Сирома Ђока, банке полаже и уздане, па рече :

'— Добре су.