Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 107

Дани пролазе, па нити Кресовић, нити Гроздић дуг свој плаћају. Јаков Чивути:, како је чуо да је Гроздић процес изгубио, одмах га да тужити за оне две облигације; Ђока на рочиште није дошао, па су га осудили, па већ је и том прошло четрнаест дана.

Један дан чује се, да су господа из вароши дошла, и да су у сеоској кући одсела.

То није нико други него судац Зољић са једним писаром и Лаврентије Лисовић, фишкал.

Дошли су на егзекуцују противу Петра Кресовића и Ђоке Гроздића.

Лисовић је фишкал Пецкошића и Јакова Чивутина.

Кресовић је дужан са трошковима двеста педесет форинти, а Гроздић којекаквих шест стотина форинти.

Нису још ни место угрејали, а већ се дижу, па управо Петру Кресовићу; четник их прати и кућу прстом показује.

Уђу унутра. -

Кресовића нема код куће, сама је ту његова кћи Белка.

Судац пита: је ли Кресовић код куће» Девојка заплашена каже да није. Уђу у собу; код Кресовића је пуна соба, биће шићара. Пошље четника да види има ли у штали коња или марве. Овај оде и врати се, па јави да има три коња и доста оваца.

Сад да виде штале.

Гледају, мере коње, мало даље бацају поглед на овце.

Вредно је видети те егзекуционе фигуре. Судац и фишкал с очима се разговарају. Зољић најпре је стиснуо вилице, а кад види овце и коње, очи му се засветле као мачак миша кад види, срце му у радости плива. Лисовић растегао усне, очи му се смеше, па кад погледи на суца, а судац на њега, већ су се проразговарали, већ један другом каже: ту има доста, неће нам више нико из нок-