Čudan svet : roman

54 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

пак пусти потајно сузу из очију. Бадава, отац је; мада би га ма како скупо искупио, опет и сама могућност да му може син заглавити лежи му као тешка тајна на срцу.

Младен оде Кресовићу; тамо су већ и остали и чекају га. Кресовић све редом једног по једног зивље напоље, нешто шушка, па онај други вади нешто из џепа, па пружа; то је десетица унапред за труд Кресовићу, таква је погодба. Сад напише се мало ракије, па седну на кола, па хајд у варош.

У исто доба и домин Шицанић приправља се

за пут. Кола су већ готова, попије кафу, па устаје да иде; доминова госпођа меће бунду на супруга, све га тапка по леђима и глади по образима, док се домин спред закопчава; очи јој се од радости светле; није ни чудо, ових дана је највећи јунак домин: ћурке, гуске, патке одједаред наплодише се чудотворно; штогод се више троши, све их више има; па су ту и јунице, и нови крмци, једном речи, доминова кућа у ово доба изгледа као Нојева лађа; па кад се домин кући врати, текар ће госпођа добити какав презент.

Домин се пољуби са супругом, изиђе, седне на кола и оде; доминовица за њим виче: сретно сретно! Кад домин стиже у варош, код „Црвеног вола", ту су већ биле странке, не само они које је Кресовић довео, нег и они који су и без Кресо-

"вића на њега упућени. Домин имао их је све забележене; који нису били забележени, тима је казао да дођу сутра у варошку кућу, и тако их отправи.

Домин отвори собу, раскомоти се, запали лулу, и шета се горе-доле. Ето Кресовића.

— Могу ли ти момци ући, господине2

— Могу, али један по један.

Уђе Младен Дерентовљев.

— Ти Младене, бићеш визитират; ако овде добро испадне, добро ће бити и на другој визитацији, даље немам ништа с тобом говорити рече домин, гордо горе-доле ходајући.