Čudan svet : roman

__ ЧУДАН СВЕТ 57

Време је кратко, скоро ће бити подне, а после подне одмах визитација, дакле оставимо оба домина, нека се поразговарају и ручају, а овамо да их видимо како изгледају.

Милош Шицанић је већ јако преко педесет. Висок, сувоњав, прав у ходу, лице баш, може се казати, лепо, горд стас, мало говори, у друштву је галантан, троши а да се не хвали и разбацује, с господом је одрастао, има много више пријатеља нег непријатеља, женске поштује, карташ фињејши, ординарне псовке никад од њега чути нећеш, добар ловац — једном речи, Бог га створио за каквог мање изображеног спахију. Али баш зато требао је више трошка, а овамо хтео је и да стече. Науке није имао многе, али у толико више, што но кажу, наравне памети. Волео је лепо живети, али опет и да стече. Без нужде није никад говорио. Ко га је први пут видео морао га је заволети. Новац је волео, али волео га је и потрошити.

Ханзи Херцкоп био је млађи човек, тако око тридесет пет, коштуњав, средањ, дугачког лица, риђ. Од природе добро је обдарен, и свуд се зна наћи, мада није много учио; весељак, галант, воле трошити, али воли и тећи.

Домин Шицанић и Херцкоп, кад су ручали, саветују се за визитацију. Сврше да се најпре Шицанића људи визитују.

Напољу чује се већ гунгула; то су Шицанића момци. Сад се домини намештају. Још се нису наместили, а ето ти и доктора Шверцлајза. То је присни пријатељ наших домина. У младости био је најпре берберин, па је постао. доцније фелчер, а сад је баш доктор. Човек око педесет, сувоњав, средњи, нос повећи, црвен, шнуфа много, а баши шиљер не мрзи; мало рамље, у џепу увек носи маказе, фластер и справу чим се крв пушта. У џепу од прслука златан сат са великим златним ланцем, на прсту велики златан прстен. Заборавили смо споменути да оба наша домина имају златан сат и ланац, а и велики златан прстен не сме фалити,