Čudan svet : roman

62 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

овуд галама. Једног одбаце, другог приме, напољу плач и јадиковање матера, сестара, младих жена; ослобођени подскакују, а мало даље попевају.

Дође ред и на Шицанића момке. Најпре су увели Јоцу Чварка. Како га виде, одмах су познали да нема мере. Официр криви уста — хајд' под меру. Није до мере ударио, отерају га. Чварак пун радости изађе.

Сад је ред на Тоши Чијодару. Овај има мере, али су му прса тесна, па је слаб и гукав. Отерају га као рђавог, а Тоша напоље радосно изиђе.

Сад долази Јастреб. Сима Јастреб није велики, али крушац; официр га одмах за доброг изјави. Онда домин му каза да извуче атестат; Јастреб извуче атестат и преда доктору. Доктор прочита атестат, насмеши се и преда официру. Стајало је у атестату, да је Јастребов сипљајив. Официр каже да га он узима за катану. Напоље са Јастребом! Домину Шицанићу продужи се лице, почне атестат препоручивати и доказивати да цео свет Јастреба за сипљивог држи. Официр на своју одговорност прима га за катану.

Сад је ред на Младену Дерентовљеву.

Младен, како уђе, одмах пружи доктору атестат. Доктор прочита, па се грохотом насмеје. Могли би зид с Младеном провалити. Мера више него што треба, фалинге никакове, доктор га све по прсима глади, каже да је за куразира. Натарош примети да му се глава тресе, намигне на Младена и пита га да ли му се увек глава: тресе, а Младен почне главом трести, али тако му је зло испало, да се сам морао смејати. Дактор примети да ране од воденичара нанесене нису биле опасне, и да се Младен дрктањем претвара, а официр дода да ће Младенова глава доћи у солдачки калуп, где се неће трести.

Доста то, Младен остаде. Домин сав побледи, али нема помоћи.

Тако се збивало и са другим момцима; ког примише, ког одбацише, и наш домин Шицанић мало помало сврши свој посао.