Čudan svet : roman

64 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

ту шта тражити. Ако који пропадне, па му се отац дере да је превара, ако баш није друкче, а оно врати се новац натраг, а каткад и не врати се: другим путем гледе да се син ослободи, или врати се нешто. Бива и ту поправке.

Сад је код „Црвеног вола" живот. Регрути пију; који пева, који игра. Кресовић иде с њима из биртије у биртију, па најжалосније храбри. Скупише се многи натароши, пију, картају се, а бирташ ликује. Неки домин доћиће кући са неколико стотинарки тежи, а неки опет лакши. Добри кућедомаћини побрину се и за своје породице, и све нужно накупују. Такав добар домаћин био је и домин Шицанић, па, осим што је за кућу потребно, купио је и својој милој супрузи кћери није имао — лепу хаљину, брош и бразлетне.

Дође време да се отпутује. МИ наш Шицанић пун бриге, али и пун банака, врати се кући. Дођу и момци кући, весели, напити, предводи их Кресовић, док ср једаред све уталожи.

Доминовица већ је давно ишчекивала, па кад кола стигну, пуна је радости. Она и служавка имају шта доле скидати, кафу, шећер. Али највећа је радост кад види презенте. Загрли га и пољуби, па узвикне: Нема ти пара — кад то види попадија, свиснуће од једа!

Настаде мир и у кући домина.

Сутра-дан пуно је село гласа да су многи пропали, па и Сима Јастребов и Младен Дерентовљев. Наравно, по обичају, сви су натароша кривили, а сирома домин, да је могао, све би их ослободио. Кад је кнез Сава Дерентовљев чуо да му је син пропао, обнезнанио се; није хтео да криви натароша, но кривио је сам себе, што га није одмах _ целом таксом искупио. Оде натарошу, да га пита · шта је у ствари. Натарош му каже, да је Младен био најздравији момак, па га доктор и официр не хтеде пустити, но теши га с тим да се још може помоћи. Кнез мисли се, па прослови: