Čudan svet : roman

74 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

ко дођеш, идемо у Силбаш, па сретан! На длану ћу ти избројати дукате и талире!

— Е кад је баш тако, а ја ћу отићи, па ћу тако прекосутра доћи овамо у ову биртију, па одавде идем к теби. Треба ли сам да понесем кесу, ил' ћеш ми ти кесу дати

— Брате, понеси сам кесу, јер ја немам никакве, но донеси сам, ма и врећа била.

— Дакле тако стоји, као што смо рекли

— Стоји, тако ми свете Петке! Не помогла ми никад, ако право не кажем! Ево ти, ако не верујеш, мој сребрн прстен у залогу — ако не верујеш, чујеш! Ал' ако верујеш, нек остане прстен код мене; ал' кажем ти, немој ме издати, јер можемо обадвоје зло проћи. Је л' пријатељу, слатки куме, нећеш ником казати>

— Ја нећу ником говорити, не бој се, само ти ћути! Дакле да буднеш прекосутра овде у ово доба, ја ћу понети банке. Сад да попијемо у добру срећу холбу вина; — бирташице!

Ђока лупа, ето и бирташице.

— Дед, донес'дер нам холбу — шта једну! донеси нам две холбе вина!

Бирташица дође, и за тили час донесе две холбе вина. |

— Иди гледај твој посао, да се ја са мојим Цигом разговарам. Дакле, да нас Бог поживи, да испадне сретно што смо започели, па ако сретно испадне, да се окумимо!

— Бог дао и света Петка, и свети Никола!

— А како се зовеш куме»

— Ја се зовем Аца Таландур; а како се ти, куме, зовеш»>

— Ја сам Ђока Гроздић из Б.

— Е да те Бог живи! Знаш, драги куме, већ канда те гледам, како ћеш се возити на пет коња; — од данас већ си богат. Немој заборавити на твог кума Ацу Таландура. Но знаш шта, плати још једну холбу алдумаш, па да идемо, да и ти приправиш банке, а и ја да посао мој извршим.