Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 306

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 19 и 30

срце — зато пренимо се псповпједимо се данас, омрзнимо на гријех што нас од Косова тишти, подигнимо главе своје к небу, ка српском небу, ђе бораве вјечно рајско насеље за вјеру и отечество погинулих, те будимо дјеца српске цркве и српскога рода, који све донде неће пропаст док се Србин буде поносио Милошем а гнушао издаице Вука. Данас на дан иетстогодишњице од Косова, на дан који нам покреће дух на живот и рад по путу слоге, тражи се од нас као православних Хришћана, да овај дан проведемо српски и Хришћански у молитви и сјећању на Милоша и Вука и остале српске витезове, па да се помолимо св. Симсуну мироточивом, Сави. Арсенију, Максиму, Василију и косовском мученику Лазару, да Вишњи роду Српском даде: слоге и благослова, а кад Српство тога имало буде нестаће грозних Бранковића. Молитва заједничка, а с.а чиста срца за бољу будућност српског народа, који је хиљадама пута показао и најсилнијима да не жали умријет за вјеру и отачбину, треба да се окити радовима на дому, у општинама и у корисним друштвима по наш народ и нашу цркву; та присваја рај и доноси сладке плодове за живот читавог српства — а тако се управо каје Носово и перу стари грјеси који бацише Српство вијековима назад. Нашим молитвама што их сада заједнички узпосимо за душе оннх који жртвоваше свој живот често пута на прагу божествених храмова што учинише и косовски јунаци као и они пошље Косова косо в ски осветници — јасно доказујемо да Србина није лако с а т р т и, да српски дух није лахко угасити, јасно и пред Богом и пред свијетом исповиједамо чисту љубав и оданост према светој православној црквн, која нас сачува те не заборависмо име

српско, према књизи и гуслама српским, те нс заборависмо дјела славних људи, који нас и данас оживљавају и чине нас способним да и будуће имамо великих мужева и бранитеља српства, који ће нас научити: љубити своје, почитоват туће, Бога се бојати и цара почитоват који се очински бринс да смо срећни и слободни свој закон испуњават, својеславнедане прослављат те и радит за своју цркву и свој српски народ. Опраштајући се данас, након пет стотина година са Косовом, сликајући у души ужасни косовски призор са многим и многим тешким данима читавог Српства, треба да у пучини сриа свога завјет дамо пред блаженим сјенима косовских мученика, да ћемо, са помишљу на њих, бити вазда готови животом и радом ископати гроб неслоги, а то је нешто најпотребније што се данас од нас тражи, данас у данашњим приликама, кад се на стотину начина може посијати међу нас старо сјеме, сјеме проклето. А ви блажене сјани мученнка, на Косову и пошље Косова, погинулих, за вјеру и српско отечество, „за крст часни н слободу златну" шаљите нам испред Божијег престола вашег очинјког благослова, да једном и српски тај патнички, народ, коракне бољој будућности, а зато примите завјет из наших срдаца да ће Србин чувати и бранити аманет што нам га предадосте на бојишту или на мукама мирно издишући. А сад Срби браћо и Српкиње сестре захваљујући Богу што нас у вјери и српској мисли очува не помућене, кликнимо сви заједно косовским витезовима: Слава им и вјечна памјат! У Требињу, На Видов-дан 1889. говорио Сава Ј1. Пјешчић свештеник.

0 ссештенпчким сједнпцама у опште.

(Свршетак.)

IX. На сједници 21. Јануара 1888. стајало је на реду: 1. Умрлом свештенику Мнкану Поиовићу свештеници стојећи пјевају : „Сосвјатнми упокој, — одговарају на јектенију и завршују са: Вјечнаја памјат".

„Без договора није ни разговора".

2. Да се спомен св. Ђурђа држи други дан Ускрса, а ни пошто на вел. Суботу, када пада, јер устав црквени забрањује уз страсну седмицу чинити спомен светитељима, а још више то, да се тај дан држе славе крсне са пјевањем, пићем итд.