Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 19 и 20

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 313

9. Икос (од еикос=слика). Овијем именом назива се у црквеним књигама она пјесма, која или излаже предмет празника или похвалу светител,а опширније него што је у кондаку изложена. С разлога тога и шл>едује икос одма за кондаком, а никад се сам за се не чита. 10. Ипакој (од н п а к у о = послушати). Тако се кадкада називају стихире, које се на свеноћном кдепио послије еванђел.а мјесто катисама поју. Ово је знак, да се то појање катисама не сједећи но стојећи слушати има са великом пажњом и задовољством (благовољењем), јер исте имају обично за садржај објаву врло важне истпне: да је Христос васкрсао, која је или од анђела мироноспцама или од ових апостолима саопштена. 11. Ирмос (види канон.) 12. Канон (правило). -— Канон је збирка неколиких духовних пјесама, које су у част кога догађаја или кога светител>а по особитом правилу састављене. Цио канон састоји се из девет пјесама према броју (9) чинова анђеоских, који око пријестола Свевишњега похвалне пјесме пјевају; и са три мала јектениа подијељене су у три дјела према броју (3) ликова анђеоских. Свакој појединој од ових девет пјесама предходп по један тропар, који се ирмос-ом зове зато, што он служи као нека веза сљедећим тропарима, који су с њнм везани и с њиме једну пјеему сачнњавају. Стихови иза ирмоса називају се тропари, јер су они своме ирмосу обрнутп, т. ј. они се по њему равнају . . . од њега зависе и по свом саставу а и по начину појања. Садржај сваке ове поједине пјесме узет је из ма које старозавјатне пјесме. Текст прве пјесме узет је из Мојсијеве пјесме — захвалнице (Исх. 15.): „Поилгк Господекн, слактч ко прос/МВНСА". Текст друге пјееме позајмљен је из Мојсијеве укоравајуће пјесме (второзак. 32.): „Конл1И шко, и козгллголк>". Као укоравајућа пјесма и поји се она само уз пост, а у друга се времена напушта. За садржину треће пјесме служи молитва св. Ане, матере Самуилове (I. књ. цар. 2, 1.): „уткердиса сердце <\1ое к"к Господ-к". Текст четврте пјесме узет је из пјесме пророка Авакума (3, 1.): „Господи услкнш^ си8х г к твои, и укоАХ СА "Пета пјесма састављена је по тексту пјесме пророка Исаије (Ис. 26, 9.): „СЗ нош,и \|-тржк>п ,г к лкмигк 4'ЕК'к Еоже". (Јадржина шесте пјесме примљена је из молитве пророка Јоне (Јона 2, 3.):

„Еозопнхт* КТ\ СКОрКИ л10еи ко Господб Ког8 /Иоел»8". Седма пјесма садржи у себи текст пјесие, коју пјеваху три младића у усијаној вавилонској пећи (Данил, 3, 26.): „Еллгослокент* еси Господн Еоже 0тец г к нјши ^". Осма пјесма има за текст један дио исте пјесме трију младића, у ком они све створове на хвалу Бога позивају. (Дан. 3, 52. и пр.): „Елагослоките кса д^клл Господна Господа, поите" . .. ради чега се при појању ове пјесме предпосљедњем тропару вазда придодају рпјечи: „ Еллгослокилат * Оца, бина, и скдтаго Господа"; а ирмосу, којим се завршује пјесма, додаје се : „Хкдлилгк, клдгослоеилгк, покллпашса Господеки, по101це и прЕКОзнос/Мце ко ксд к-кки". Девета пјесма узела је за еадржај новозавјетну благодарствену пјесму пророка Захарије (Лука, 1, 68.): „Елагослокжтх Господ^к Еог г к 1срлнлек т к" и т. д. Пошто се пред деветом пјесмом пјесма у част Богоматере: „Ееличитт* д^ша л10а Господд" . . . појп, то је цијела девета пјесма у Бзену славу и част одређепа. — Напосљетку нужно је споменути, да се посљедњим тропаром сваке пјесме моли мајка Божија за помоћ и заступство. 13. Катавасија. Кадкад се на свеноћном КД"кшнз читају два канона и тада се ирмос другога канона поји на концу пјесме. Па пошто се при појању тога ирмоса обадва пјевачка лика сићи и на срјед цркве стећи морају, стога се тај ирмос катавасија (од катавено = сићи се) назива. Ако се само један канон чита, то се онај исти ирмос, који се на почетку пјесме појао, такођер и као катавасија поји. 14. Катисма (од катизо = сједјетн). Све псалме Давидове дијели православна црква на 20 дијелова, а ти дијелови називају се катисма-ма с тога, јер се онда, кад се исте читају, у цркви сјеђети смије. Па и за вријеме појања такозваних катисмених пјесама дозвољено је сјеђетн. 15. Катихумени. Овим именом називају се у правоелавној цркви они, који се приуготовљавају да приме тајну крштења. 16. Киноник (од коиноникос = нешто заједничко, опште) је општа пјесма, која се појн у вријеме ггричешћа. 17. Кондак је кратка црквена пјесма, која у кратко предлаже предмет празника или похвалу светитеља. 18. Литија (од лити = прошење, молење, од лнтанија = молба, или од л и т о с, и, он = *