Dabro-bosanski Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТ0ЧШ1К

Стр. 131

то су рнјечп — в о ђ с с п а с е љ а ; а „који трпи до конца тај ће бити спашен !" Сада у почетку ове годпне, у почетгсу не извјесне будућности, имамо нромислити на прошасте дане и радове своје, те сви на себе промислити сносећи свој тешки задатак са вјером и љубављу и опраштајућн један д р у г о м — Наш „Источник", овако умножен и ироширен, као наша не мала школа, у којој с е п п ш е, а п т р е б а д а с е п п ш е т о н о м з а н а с д о к у ч љ и в и м, т о н о м к о ј и ћ е бити на прво прочптање и објашњсље; — треба братске потпоре, како би мог.ш издржатн борбу овог времена. — Данас

имамо доста учинити на поправци и свог и народног умног унапређења. Али народу, к <ји стојн на већем умном положају, тим му више н прије придолазе напредније уредбе и мисли ; према томе подржимо и ову нашу школу, да ако нам послужи на корист; но, не заборавимо, да то више од нас зависи. Што не можемо нијесмо ни криви ; а у томе нам неће нико ни замјерити, те ћемо, за срсћу п божији благослов, радити онолико, колико смо у стању умном и материјалном. „Амнн Боже! — Хоће, ако Бог да ! ц На „Сретење" — 1890. године. О. Л. П.

Извод свенггеипчкпх сјединца у иоједнним нротоирезвнтератима Дабро-босаиске Архидпјецезе.

I. У уротопрезвишерату Бос. Костајничком , у првој сједнпци свештенпчкој овог протопрезвитерата, држаној 26. новембра 1889., пзмеђу осгалога у тачци 2. закд.учено је једногласно ово : „Како су свештеници остали у иогледу данашњега права, народна пасторчад ; те свакн, пак н најгорн пзрод може тужити свештеника и сплетке му правити, како код духовне власти, тако псто н код полнтичке; — затз је предложено да нико не може свештеника тужити, и представљатн вншој духовној власти, него у погледу тога — ако когод има што протпв свога пароха, да има прво доставитн протопрезвнтеру, а псти да има сазвати ванредну свештеничку сједницу, на којој ће се ствар изводитн и по потреби доставитн високопречасној Конзнсторији у Сарајево. II. У протопреивитаерату Власеничком, у првој сједници свештенпчкој држпној 30. новембра 1889. између осталога закл.учено је : 1. да се свештеничке сједнице четири пута у години држе. 2. Да се све конзпсторијалне окружнице н наредбе у засебни протокол тачно од рнјечи до ријечи уведу, п да сваки свештеннк у идућој сједници на преглед поднесе ;

3. Да се од стране свештенетва поднесе молба АЕ. М. Конзисторијп, у којој да се моли за поболлпање и уређење свештениског етања; 4. Да се свештенетво најозбиљније прндржава коцзисторијалне окружнице од 23 X. 1889. број 1835. и да и у будуће тачно и савјесно врши своје свештеннчке дужности, тс тим да оправда свој високи свештено пастирски п учнтељски позив. б. Да се до сад ностојећи рђави и певал.алп обичај у народу прн склапању пријатељства двпју породица, то јест: прн женидби н удаји, кад женпков родптел, или старатељ иде први нут у кућу свога пријатеља ради мира, })с му се силом потражује од б—-15 дуката, који можда нема а многи нијесу ради толико датп, те се зоог тога мјеето мира немир, а мјесто пријатељства непријатељство порађа — да се забрани. (<. Да сваки свештеник у својој парохијн несогласне супруге позове да идућој сједннци на расправу дођу. У другој сјсдници свештеннчкој овог и])отоирезв/1терата , држаној 10. јануара 1890. између осталога зак.нучено је у тачци 4. пошто је претресано свршавање свештених чпнодјејстава н црквених обреда, да се у томе сви свештеници једнообразности придржава;