Dan, 01. 01. 1936., S. 2

Приватна иницијатива крила

(к) Лична предузимљивост или приватна иницијатива је онај фаитор, који носи живот друштва и држава како у духовном тако и у материјалном развитку. То су већ у више махова признали сви компетентни научНИ и ПОЛИТИЧКИ форуми. То су признали и велики савремени реформатори г. Мусолини и г. Хитлер. Познато је, међутим, да је лична иницијатива један од најважнијих ссновних теза привредног либерали[зма. Па ипак се устаје против привр^Ног либерздизма на све стране, ■па против тог система су и два највеђа реформатора данашњице г. Мусолини и г. Хитлер. Као што фило;зофи устају против метафизИке у [филозофији, а да с@ ипак на њУ враћају, тако је то и са приватном [ИНмцијатШом, овом најважнијом каракт&ристиком привредног либерализ ма, на којој управо и почива цео овај привредни систем. Ове јесени се и у Совјетској Руси!ји много конферише и расправља о ( недостацима совјетског привредног [систему и тражб се узроци. па и крив(ци, зашто тај систем у многим правцима не функционише. Најзад је неко у московској „Правди“ морао констатовати праве узрске и ређи, да су они у недостатку приватне иницијативе, која мора бити свугде где је реч о правилном развитку привредНог живота.. Приватна иницијатива је сШо у стању да на време осети све недостатке и празнине и да их најпре надопуни. Зато баш што се зна да је привредни либерoЛизам изграђиван вексвима од најбољих националних енонс-| ма, што се зна да он није само једна привредна теорија, него да обухвата и основне проблеме историје, права, те социјалну, културну и моралну филозофију, није саветно олано прелазити преко свих оних нападаја, који су сада у моди и који су уперени и од стране званих и незваних против овог вековног економског реда, толико заслужног за људску цивилизацију. Привредни либерализам .стално еволуише и он је данас у модерним државама далеко од оног свог претка, познатог под 'аденом „менчестерство“, чији је натегорички ■ императив био Iај§Bег Шге на пољу привредне политике, а који је пбчивао на лажној претпоставци да су индивидуални интереси потпуно идентични са заједнички м иктересима.' Ту је теорију ввН Давно закопала грађанска национал-I,на ©кономија, која све заснива на социјалним реформама, тако да је модерни привредни либерализам сав 'На путу социјалних реформи и по;стаје социјалним либерализмом, ди'ригованим од државе. Тежиште је 'само у границама, докле треба да ^сегн© ова интервенција. Заионодавство свију модерних земаља се гради век од пола века у'назад на темељима социјалног либерализма, који у ствари није ништа ДРУГо до привредни либера*лизам са ‘појачаном оријентацијом ка социјал. ном, Овака еволуција привредног ли/берализма у социјални либерализам мора такође задржати битну каракјтеристику првога, а то је слобода и вредност приватне иницијатизе.

Конференција војвођанског Удружне опозиције у Орловату

Орловат, 31 децембра. — Овде је одржала удружена војвођанска опозиција конференцију на којој Је присуствовало око 100 лица. На конференцији су говорили гг. М. Ђуричин, ратар из Јарковца, Е. Јоцић, адв. приправник из Пет-

ровграда, П. Кришанов, пенз. из Петровграда и С. Благојевић, студент из Панчева. — По одржагосподар у својој кући. По одржа. ној конференцији у Орловату истога дана одржана је и у Ботошу једна конференција. (Дан)

Среска организација Јпз Жабаљског среза

За претседника је изабран народни посланик г. др. Ђорђе Јовановић Чуруг, 31 децембра. — Овде Је, уз учешће делегата среских одбора из целог Жабаљског среза, одржана конституирајућа скупштина среске организације Јрз. За претседника среске организације изабран је народни посланик жабаљског среза г. др. Ђорђе Јовановић, претседник Чу рушке општине; за потпретседника је изабран г. Стеван Валдић, земљорадник из Жабља, а за секретара г. др. Радивој Срсћков, општински лекар у Чуругу. У одбору се палази 20 чланова, међу којима су и сви претседници Месних одбора из сре за. (Дан)

Организовање Месног одбора Јпз у Орловату

Орловат, 31 децембра. — Овде је извршена . организација месног одбора Јрз. Још пре десетак дана ову организацију извршио је тадаш њи бележник г. В. Божовић. У воћство те организације ушли су људи који су до скора били на челу „Борбаша“, а од некадашњих ра’ дикала није било ни једнога. Ово је довело до поновног организовања од стране некадашњих чланова радикалне странке. Пре иего што се прешло на избор часништва, објашњен је разлог због којег се врши поповна организација, те је поводом тога решено да се у часииштво не бцрају они, који се сада налазе на управи, т. ј. чланови општинског одбора и чиновници, већ да сам народ бира из своје средине људе који ће г.а заступати. На челу организације изабрати су г. г. Ј. Станић и С. Мргић. Организација ће бити достављена на потврђење министру г. Станковићу као Пг. Бешлићу. На конференцији Је присуствовало око 200 лица. П. П.

Дневна кроника

СОФИЈА, 31 двцембра. — Министар војни г. Луков био јз синзћ у аудијенцији код Њ. В. Нраља Бориса. Излазе&и из двора, генерал Луков изјавио је новинарима да је Њ. В. Краљ потпдаао указ о пензионисању г®нерала Раска Атанасова, бившег министра унутрашњих по^лова у влади г. Тошева; генерала г. Тодо оа Радева, бившег министра -просвсте у истој в' л ЗДИ, и генерала г. Јанка Бојчева. Сва тројица били сУ еидни чланови војне лиге. Генерал г. Тсдср Радев вероватно ће бити наименован за бугарског опуномоћеног министра у Берлину, Бечу или Варшави. ЛОНДОН, 31 децембрб. — Деас «авља: Погпретседник министарског савета г- Рамзеј Макдоналд прихватио је званично позив конзепвативних удружења на шкотским универзитетима да буде њихов кандидат при накнадним изборима. МАДРИД, 31 децвмбра. — Авас јавља; У новој- влади г. Валадергса има само један претставник парламентарне групе, и то напредњек г. д^л рио. У новој влзди остала су само 4 члана ранијег кабимета. ПАРИЗ, 31 децембра. — ДНБ јавља; Претседник републике г. Лебрен примиће данас дипломатски к п р. Днплсматски кор изразиће претсе^.нику р&публике своје жеље прмликом Нове године. МАДРИД, 31 децембра. — Авас јавља; СиноН је народни посланик г. Сако разгсварао у кулоарима парламента са пријатељима. Бивши гувернер г- Луго, крга зову „Пресизор“ приступио је г. Саку и. удариа га песницом. Посланици и новинари су интервенисали. Г. Луго сматра да је г. Сако крив што је он смењен.

■ УКАЗОМ КРАЉЕВСКИХ НАМЕС НИКА разрешен је дужнаста у државном суду за заштату држазе г. др. Алојзије Граднак, потнретседник Апелационог суда у Љуб’ љани. ГГ. ВЕЉЕСЛАВ ВИЛДЕР И ДР. СРТдАН БУДИСАВЉЕВИЉ упута ли су телеграмске честитке г. др. Бенешу приликом његовог избора за претседнака Чехословачке ре’ публике на које су сада добили одговор. ЗА ШЕФА КАБИНЕТА Министра без портфеља г. др. Крека постављен је г. др. Борис Пирц, шеф отсека Централног хигијенског завода у Београду. . ПРЕМА НОВОЈ УРЕДБИ Манш старства социјалне политике поново се успоставља нокни рад у пекарницама. БАНОВИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ЈРЗ у Загребу, коЈа је бала заказана за 5 јануар, одгођена је на неизвесно време. У ЗАГРЕБУ је основано удружење баштована за Савску бановинуЈАВНА БЕРЗА РАДА у Сплиту отвориће ових дана радничко скло' ниште за незапослене раднике. ЗА ИЗГРАДЊУ БОЛНИЦЕ у Ко? совској Митровици управа рудшг ка Трепча одобрила је кредит од 4 милиона динара. ТРГОВЦИ У НИКШИЉУ донели су одлуку да воде „црну књигу а у којој ће водити све \рђаве илатише. НОВИ КОМАНДАНТ ДИВИЗИЈЕ у Осеку, генерал г. Бора Ристић примио је дужност.

Организовање Среског одбора Јрз у Новобечејском срезу

Нови Бечеј, 30 децембра. — Данас је одржана среска конференција за срез Новобечејски на којој је изабран сталпи срески одбор Јрз за срез Новобечејски. Конфер&цији су присуствовали сви претседнпци и потпретсадници сталних мес’ них одбора из целога среза. ,3а претседника среског одбора изабран ј: г. Стеван Главашки, ратар из Врањева; за прзог потпретседника г. "Жарко' Марјанскп ~из-Меленаца, за другог потпретседника г, Бошко Секулић, ратар из Кумапа, за секретара г. Јоца Стојков, ратар из Врањева, за благајника г. Светозар Ј. Туцаков, рАтар из Н. Бечеја. За чланове одбопа изабрани су: гг. Данило Аврамов; ратар пз Врањева, Жарко Влашкалин, ратар из Врањева, Милан Попов из Драгутинова, Мцле Лебанац,' ратар из Драгутинова, Миша А. Грујин, ‘ратар из Беодре, Бошко Ј. Раушки, ратар из Беодре, Јожеф Мезеи, ратар из Вујићева, Керсстељ Пишли ратар из Вујићева, Милутин Ташин из Новог Бечеја, Мартин Антал Месар из Н. ’ Бечеја, Милутин Достанић, ратар из Тараша, Аца Живков, ратар из Тараша, ■ Богбљуб Станков из Меленаца, Жива, Бошков ратар из Меленаца,' Стојан ‘Исаков ратар из Меленаца ДуШан Нешић, ратар из Меленаца и Милош Секулић, ратар из Кумана. Са овом конференцијрм дефинитивно је завршена организација Јрз у Новобечејском срезу. (Дан)

Организовање Јпз у Ст. Бечеју

Г. Стеван Каћански, народни посланик из Старог Бечеја спровео -је организацију Југослоаенске радикалне заједнице у Ст. Бечеју. У суботу је сазвао једну ширу коцференцију својих пријатеља и једномџшљеника на којој су поред г. Каћанског говорили још г. Стојан Павловић, директор банке, г. Ђока Бошковић, грађевински предузимач • и г^ Стеван Грчић, добровољац. После одржаних говора изабран је кандидациони одбор који је предложио око 30—40 чланова за: шири акциони одбор. У акциони одбор, бирани су грађани из свих квартовц Ст. Бечеја. (Дан) ј

1 : I 1 Ова^зих 10® куиоиа исећи н иослати адмиЕвстраии| и

2

1-1-36