Danas

Radnici opet izigrani

Beograd - Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost" oštro će se suprostaviti nameri Vlade da kroz Zakon o preduzećima i izmenu Zakona o vlasničkoj transformaciji još jednom izigraju radnike namernim odugovlačenjem početka procesa privatizacije, rečeno je juče na konferenciji za novinare Granskog sindikata metalaca. Prema rečima Milana Nikolića, predsednika ovog sindikata, vlast je uvođenjem upravljačke transformacije, kao preduslova za donošenje odluke o vlasničkoj transformaciji, blokirala dalji proces, produživši mu rok do njima odgovarajućeg političkog momenta. - Prijave političke igrarije vlasti s radnicima se i dalje nastavljaju kroz Zakon o vlasničkoj transformaciji, kome je s jedne strane odložen rok primene, a s druge strane je nagoveštena i njegova izmena po kojoj bi radnici umesto 60 odsto društvenog kapitala dobili svega 10-20 odsto, dok bi ostatak društvene imovine zadržala država - kaže Nikolić. Granski sindikat metalaca osuđuje odluku samostalnih sindikata deset preduzeća beogradskog metalskog kompleksa ( LMT, DMB, IKL, IPM, IMR,Zmaj, Teleoptik, Ikarus FAO, Rekord i Petar Drapšin), koji su odlučili da radnike izvedu na ulicu tražeći realizaciju vladinih programa. „Vladi je verovatno bio potreban neki bunt kako bi opravdala odluku da beogradskim metalcima isplati malo novca, a to će doneti i nekoliko poena u pokušaju da se Samostalnom sindikatu vrati ugled. Da u ovoj tezi ima istine svedoči i činjenica da samostalci nisu pozvali nezavisne sindikate, kako bi im pomogli u blokiranju beogradskih ulica", zaključio je Nikolić. S. L.

Vlada i dalje krši dogovor

Beograd - Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zašbti Srbije i jučena sednicijezaključiodaVlada Srbije i dalje ne poSuje dogovore o isplati zarada, kao i ostalih nadoknada zaposlenima u ovoj delatnosti. Kao osnovu za dalje pregovore Sindikat traži isplatu razhke u zaradama za prošlu godinu obračunatu po ceni rada od 242 dinara, kako'je precizirano Kolektivnim ugovorom i utvrđivanje nove cene rada za 1998. godinu uvečane za indeks porasta životnih troškova. Odgovarajući na pitanja i zahteve članova Republičkog odbora Sindikata zdravstva, Dara Seratlić, pomoćnik ministra za rad, boračka i socijalna pitanja, rekla je da nije ovlašćena da razgovara o utvrđivanju najniže cene rada. Ona je obavestila članove RO da je juče otpočela isplata regresa u visini od 700 dinara za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite, a da će im druga polovina majskih zarada biti isplaćena tokom ove nedelje. Ona je takođe rekla da su sufinansirajućim ustanovama već isplaćene junske zarade. S. L.v

Zakonodavac protiv Zakona

Povodom isteka roka za preregistraciju preduzeća

Beograd - Kraj srpske privrede, ipak, neće nastupiti iako bi to bilo u skladu s odredbama Zakona o preduzeću. Primena Zakona bi nalagala da, budući da Savezna skupština nije usvojila Predlog izmena i dopuna Zakona kojim bi se prolongirao rok za usklađivanje akata preduzeća sa Zakonom, sva preduzeća koja to nisu učinila budu likvidirana. To bi, tvrde pravnici, proizvelo domino efekat s dalekosežnim posledicama. Takse za likvidaciju Preduzeća koja su želela da usklade svoje akte, trebalo je da uplate na račun dve i po hiIjade dolara u dinarskoj protivvrednosti. Većina novca nema, a i kada bi se taj novac i pojavio na računu, on bi bio isplaćivan poveriocima. Ukoliko su, što je ređi slučaj, preduzeća pozitivno poslovala, troškove likvidacije bi trebalo da snosi onaj ko predlaže postupak - sud, odnosno u krajnjoj instanci - država. Ako bi došlo do toga, to bi značilo, u najmanju ruku 180 hiljada preduzeća (što je broj kojim se špekuliše) puta najmanje 180 dinara kohki je iznos takse za likvidaciju. Sve to bez ostalih troškova i pod pretpostavkom da preduzeća nemaju dugova. Budući da većina preduzeća nije solventa, na njih se ne bi mogle primeniti odredbe o likvidaciji već o stečaju. U tom slučaju, tvrde pravnici, kod stečaja preduzeća pravili bi se takozvani stečajni redovi na osnovu kojih bi se, i to ne u celosti, namirivali poverioci. Kako preduzeća duguju

jedno drugom, stečaj jednog bi povukao i stečaj drugog budući da se ne bi mogla međusobno u potpunosti namiriti, Kako je drugim zakonom predviđeno da svako preduzeće ima najmanje dva stalno zaposlena, to bi značilo i više od 360 hiljada nezaposlenih, a sindikat Nezavisnost tvrdi da bi se ~na ulicama" našlo i milion radinika. To bi, potom, povuklo i druge troškove najmanje toliko Ijudi na biroima za zapošljavanje kojima je neophodno isplatiti minimaino socijalno davanje i nadoknadu zato što su, ne svojom krivicom, ostali bez posla. Preeutna toleraneija Sudovima koji su zajedno s privrednim komorama ranije

signalizirali da je neophodno odlaganje roka za usklađivanje akata je, kako saznajemo, naloženo da prećutno tolerišu neusklađenosti izvesno vreme, a kada postupci počnu da se odredbe o likvidacijama preduzeća čiji akti nisu usklađeni sa Zakonom, „tumače vrlo elastično"- i u vezi s rokovima i u vezi s uslovima. Iz svega proizlazi da država baš i nema razloga da se „igra ozbiljne države", odnosno da nema argumenata koji bi išli u prilog primeni Zakona. Neizglasavanjem Predloga izmena i dopuna Zakona kojim bi bilo prolongirana primena odredbi, prekinuta je

đivanje akata, između ostalog i uz obrazloženje da je rok već produžavan i da se još jednim takvim činom amnestiraju preduzeća koja nisu poštovala slovo zakona. lako radikalska ministarka za privatizaciju tvrdi da se neće protiviti primeni Zakona o preduzećima, čini se da državi ovog puta nije u interesu da se poštuje zakon. Između ostalog i zbog toga što usaglašavanje nisu obavila i neka velika preduzeća. Ukoliko bi zakonodavac želeo da bude dosledan, morao bi da izdrži i socijalni udar zbog povećanog broja nazaposlenih koji bi bili pritisak na ionako mali budžet. S druge strane, preduzeća [pa i ona koja bi trebalo da se nađu na udaru zakona zbog nepoštovanja odredbi Zakona o preduzećima) porezima upotpunjavaju budžet. Postavlja se pitanje da li u situaciji kada je očigledan deficit, država želi da se odrekne tih prihoda, ma koliki da su oni. Po svemu sudeći, zakono-

U petak-1500 zahteva

U petak je, kako saznajemo u beogradskom Privređnom sudu, primljeno hiljadu i po predmeta za usklađivanje akata preduzeća sa Zakonom i radilo je pet šaltera, a juče je poštom (što se takođe smatra postupkom pokrenutim u roku) u Sud stiglo mnoštvo zahteva. U Sudu procenjuju da će hiti potrebno najmanje dve nedelje da se počne s rešavanjem ovih predmeta.

serija donošenja zakona kojim se odlaže primena već donetih propisa. Prilikom rasprave, deo poslanika Savezne skupštine se izjasnio protiv produžavanja roka za uskla-

davac baš i ne bi trebalo da bude zainteresovan da se primenjuje zakon. Ali na logiku nelogičnosti u ovom delu sveta smo odavno navikli.

N. Bogović

Direktor potapa flotu

Jugoslovensko rečno brodarstvo

- Neorganizovanost i autokratska vlast Dušana Strugara, direktora Jugoslovenskog rečnog brodarstva, dovela je do odliva kadrova i progona članstva Brodarskog sindikata JRB - istakao je juče na konferenciji za novinare Slobodan Obradović, zamenik rukovodioca unutrašnje plovidbe. On je rekao da je, otkada je Strugar došao

na mesto direktora umesto Željka Krsmanovića, mnogo sposobnih i stručnih Ijudi otišlo iz JRB, da se ne vodi računa o flotama, „Direktorove malverzacije dovele su do velikih gubitaka, koji od 1996. godine iznose više od 13 miliona maraka. Na osnovu lažnih dokumenata po završnom obraču-

nu ove godine gubici su umanjeni za šest milliona maraka. - Strugar se ponaša kao da se ništa ne dešava - istakao je Obradović i dodao da je direktor još i otkazao'prostorije Brodarskog sindikata, a članovi Brodarskog sindikata JRB dobili su otkaze ili su premešteni na najgora radna mesta udaljena i 150 kilometara od matičnog.

Uslov da se ostane na radnom mestu je potpisivanje pristupnice samostalnom sindikatu. Milena Đuran, doskorašnji zamenik generalnog direktora, rekla je da je njeno smenjivanje usledilo čim je skrenula pažnju na nezakonitosti u JRB. Strugar je na posao pozivao samo podobne, a smenjivao one

koji su se suprotstavili njegovim odlukama. Direktor se okružio ekipom nesposobnih, ali poslušnih Ijudi. Predsednik Sindikata Dragan Srećković kaže da je Strugar uveo strahovladu, a „služba“ je u mobilnom stanju sa ciljem da se uništi sindikat. JRB može dobro poslovati, ako se smeni rukovodstvo, njegov je stav. 0 malverzacijama direktora vezano za službena putovanja u inostranstvo, Tomislav Milošević, kapetan druge plovidbe, rekao je da su Ijuđi bliski Strugaru, bez odluke o produženju, putovali duže od 20 dana, a putne troškove od četiri hiljade DM po osobi, dižali na ime nepostojeće osobe. Tomislav Savović iz tehničke službe JRB, rekao je da se čamci trenutno rade najgorom tehnologijom. - Ni jedan od tri čamca, čija je pojedinačna cena školjke 80 do 90 hiljada dinara, nije popisan kao imovina JRB. To je urađeno da bi se čamci lakše uklonili iz preduzeća - naglasio je Savović.

D. Jovićević

Pavilićeviću čamac „ispod ruke“

Da direktor JRB Dušan Strugar posluje po „nedozvoIjenim" pravilima, dokazuje sledeći podatak: - Radnici JRB ovih dana užurbano rade na izradi čamca za Momira Pavlićevića, predsednika Privredne komore Srbije. Naravno sve troškove snosi JRB - rekao je Srećković, tvrdeći da je dozvolu za izradu ovog poklona dao lično Strugar. Z. K.

Tihi otpor Zakonu

Filozofski fakultet

Beograd - Na Filozofskom fakultetu se proširuje spisak nastavnika i saradnika koji ne pristaju da potpišu ugovor o radu. Izjavu da neće parafirati ugovor do juče je potpisalo 73 nastavnika i saradnika. Ugovori o radu još nisu ponuđeni na potpisivanje, a nezvanično smo saznali da je prethodno potrebno usaglasiti postojeći statut fakulteta sa novim Zakonom. Taj posao će teško biti završen u predviđenomroku odtrideset dana, jer su fakultetska odeljenja poćela da povlače svoje predstavnike iz upravnih organa, a bez njih se takve promene ne mogu usvojiti. Otpor Zakonu o univerzitetu, na nekim fakultetima, postepeno dobija oblik tihog bojkota. Inače, sastav upravnog odbora Filozofskog fakulteta još uvek nije saopšten, ah se nezvanično može čuti da su članovi Aleksandar Vučić (SRS), dr Miloš Aleksić (JUL) i dr Vladimir Stambuk (JUL), već odižah prvi sastanak. L. J.

Utorak, 7. jul 1998,

19