Danas

Oprošteno 33 odsto kamata

SRJ i Londonski klnb postigli dogovor o reprogmmiranju dnga

Nastavak sa 1. strane „Ovaj sporazum o razumevanju predstavlja pozitivan prvi korak ka normalizovanju odnosa sa međunarodnim komerdjalnim poveriodma Savezne Republike Jugoslavije“, rekao je u saopštenju potpredsednik jugoslovenske vlade Jovan Zebić. Sporazum, koji je opisan kao sporazum o razumevanju, postignut sa Međunarodnim koordinacionim komitetom, govori o tome da se 1,711 milijardi dolara duga prepakuje u tri dela. Prvi deo sastoji se od 915 miliona dolara u takozvanim kapitalizacionim obveznicama, koje dospevaju u roku od 20 godina, a koje će biti emitovane radi pokrića 75 odsto glavnice koju potražuju poverioci iz Londonskog kluba na osnovu Novog finansijskog sporazuma iz 1988.

Bivša Jugoslavija tada je s Klubom postigla sporazum o reprogarmiranju duga, dok Rojters u svojoj vesti tvrdi da je to sporazum kojim je sva-

ka republika bivše Jugoslavije prihvatila jedan deo ukupnog duga. Drugi deo paketa čine takozvane performansne obveznice, vrednosti oko 615 miliona dolara. Njima će biti pokriveno preostalih 25 odsto glavnice, onako kako sledi iz Novog finansijskog sporazuma, plus 67 odsto dospelih kamata. Ostatak kamata biće otpisan. Treći paket hartija od vrednosti predstavljaće takozvani TDFA-zapisi kojima će biti pokriveno 181 miliona dolara duga. Oni će biti emitovani Londonskom klubu na temelju sporazuma koji se zove Sporazum o mehanizmu trgovine i deponovanja. Početna slova imena tog sporazuma daju ime zapisa o kojima je reč. [Beta-Rojters]

Livi optimista

London - Pravni savetnik SR Jugoslavije u pregovorima sa Londonskim klubom Ričard Livi izrazio je optimizam povodom sporazuma o reprogramiranju jugoslovenskog duga. „Verujemo da će svi uslovi biti ispunjeni čim se sredi politička situacija", rekao je Livi, aludirajući pritom na sukob na Kosovu, zbog koga su Jugoslaviji ponovo uvedene neke ekonomske sankcije. Po njegovim rečima, jedini uslov koji ne zavisi od Beograda jeste ođobrenje američkog MinistarsUn finansija, kao i članstvo SRJ u MMF. (Beta-Rojters)

Porodice otetih radnika traže prijem kod predsednika SRJ

Beograd - Porodice devet otetih radnika Elektroprivrede Srbije sa Kosova zatražile su prijem kod predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, kako bi ih obavestio šta su dižavni organi preduzeli da bi te Ijude oslobodili, saopštio je juče Sindikat radnika EPS. Porodice radnika EPS, koji su oteti u periodu od 14. maja do 22. juna, od predsednika SRJ zahtevaće i da imenuje „odgovorna lica ispred Vlade

Srbije, koja će se baviti isključivo pitanjem oslobađanja otetih radnika i građana Kosmeta“, saopštio je Sindikat EPS. U saopštenju se dodaje da porodice otetih i predstvanici tog sindikata zahtevaju da ih prime u beogradskoj kancelariji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, kako bi od te humanitrane organizacije tražili da ~se stavi u funkciju oslobađanja otetih radnika EPS“. (Beta)

Demaći i Ćosja ne priznaju "Kosovski parlament"

Priština - Dva radikalna politička protivnika umerenog rukovodstva kosovskih Albanaca, Redžep Ćosja i Adem Demaći odbijaju da priznaju prekjuče konstituisani nezvanični kosovski parlament, prenosi AFP pisanje jučerašnje štampe na albanskom jeziku. ~Ne priznajemo taj parlmanet. To neće doprineti jedinstvu albanskog političkog pokreta, već će instuticionalizova-

ti njegove podele“, navodi se u saopštenju Ćosjinog Albanskog demokratskog pokreta, koje objavljuje dnevnik Koha ditore. Portparol Demaćijeve Parlamentarne partije Kosova Jonus Salihaj izjavio je da „parlament u kome nema polovine partija sa Kosova ne može da donosi nikakve odluke". Pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova „sada odlučuju o Kosovu", rekao je Salihaj. (FoNet)

SELJEZNOV: SRJ u Evropskom parlamentu i OEBS - interes Evrope

Beograd - Predsednik Državne dume Ruske Federacije Genadij Seljeznov izjavio je da bi povratak SR Jugoslavije u Evropski parlament i OEBS i saradnju bio u interesu ne samo SRJ već i čitave Evrope. On je u intervjuu listu Politika dodao da će Rusija raditi u tom pravcu u svim kontaktima s parlamentarcima. ~Rusija je energično protiv svih rešenja koja bi vodila otcepljenju Kosmeta od SRJ i Srbije, kao što smo i protiv svakog mešanja silom spolja", rekao je Seljeznov. (Beta)

Grupa senatora traži podizanje optužnice protiv Miloševića

Vašington - Jedna grupa američkih senatora, među kojima ima pripadnika i Republikanske i Demokratske stranke, predložila je Senatu SAD rezoluciju kojom zahteva podizanje optužnice za ratne zločine protiv predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Predlagači rezolucije takođe pozivaju Belu kuću da Haškom tribunalu „preda dokaze protiv Miloševića". Senator Alfons D’Amato, republikanac iz Njujorka, izjavio je kako bi ta rezoludja trebalo da bude znak da SAD „više ne treba da sarađuju s Miloševićem" u nastojanju da se postigne mirno rešenje na Balkanu. „Slobodan Milošević je uzrok krvoprolića na Balkanu, a mi se prema njemu ipak odnosimo s poštovanjem, kao da je on ključ mira“, rekao je D’Amato, pozivajući da se „predoče dokazi na osnovu kojih bi Milošević bio optužen, uhapšen i prebačen" u Hag. U predloženom tekstu rezoludje tvrdi se da je Milošević „podsticao i iskoristio ekstremni nacionalizam među Srbima" i da je njegov uspon na vlast 1987. godine označio početak sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Pored D'Amata, demokrate iz Konektikata Džozefa Libermana i demokrate iz Nju Džersija Frenka Lautenberga, rezoludju je predložilo još 11 senatora. Senatori su se takođe založili da se odmah preduzme snažna akcija za sprečavanje daljeg krvoprolića na Kosovu. Po njihovoj oceni, predlog rezolucije bi se „uskoro mogao naći na dnevnom redu Senata“. (Beta-Rojters)

EU nastoji da spreči novi talas izbeglica s Kosova

POJAČAVANJE PRITISKA NA BEOGRAD

Beč - Kako bi se sprečio novi talas izbeglica s Kosova i Metohije, trebalo bi izvršiti veći pritisak na Beograd, zajednička je ocena ministara unutrašnjih poslova Austrije, Nemačke, Švajcarske, Francuske i Italije, koji su preksinoć okončali sastanak u austrijskom gradu Gašrun. Nemački ministar Manfred Kanter naglasio je da je Nemačkoj veoma bitno da se Srbiji ne dozvoli da još jednim građanskim ratom izazove veliki talas izbeglica. „Veoma je važno da se pod hitno zaustavi srpska agresija" . rekao je Kanter, ističući da je tek tada moguće zbrinjavanje izbeglica u centrima u tom regionu Balkana. Ministri pet zemalja centralne Evrope takođe su se složili da treba finansijski pomoći izgradnju centara za zbrinjavanje izbeglica u severnoj Albaniji i Makedoniji, kako bi se sprečilo da izbeglice sa Kosova nastave „putovanje u potrazi za novom domovinom“ negde u Evropskoj uniji.

Prema predlogu ministra unutrašnjih poslova Austrije Karla Šlegla, takođe bi bilo korisno da zemlje članice EU, koje su najviše pogođene talasom izbeglica, dobiju pomoć iz budžeta „petnaestorice". Istovremeno, mora biti pronađen mehanizam za ravnomernu raspodelu „tereta“ izbeglica po svim zemljama EU. ..Za sada još uvek nema konkretnih planova za raspodelu izbeglica", izjavio je Šlegl, naglasivši da se Francuska najviše protivi tom predlogu. Ministri unutrašnjih poslova pet zemalja centralne Evrope naglasili su da će svim izbeglicama s Kosova na teritoriji zemaIja EU biti uzeti otisci prstiju, u nameri da se spreči „azii - turizam“, pošto postoji određen broj izbeglica koje su u dve ili više zemSja istovremeno podnele zahtev za dobijanje azila. Datoteka otisaka prstiju mogla. bi biti korišćena i za klasične policijske istrage, naglasili su ministri. (FoNet)

Sprečavanje azil-turizma: Izbeglicama s Kosova na teritoriji EU biće uzeti otisci prstiju

Danas, dnevnik, Izdaje preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost, DAN GRAF d.0.0, Redakcija: Vatroslava Jagića 3, Beograd, e-mail: danas@eunet.yu, fax. 451-442, glavni urednik 452-176, dnevna redakcija i prelom 456-895, unutrašnja 452-162 i 437-019, spoljna 344-1999, kultura 344-2177, foto 344-1459, Beograd i sport 344-1591, direkcija 452-153, marketing 438-991. Predsednik Upravnog odbora; Radomir Ličina. V. d. direktora DAN GRAFA: Dušan Mitrović. Direktor lista: Dušan Simić. Glavni i odgovorni urednik: Grujica Spasović, Redakcijski kolegijum: Božidar Andrejić [zamenik glavnog i odgovornog urednika), Nikola Burzan, Petar Cvijić (Beograd, sport), Ludwik Wincenty Gadomski (ilustracije), Zdravko Huber (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Milovan Jauković (desk), Jelka Jovanović, Radomir Ličina (svet), Gordana Logar, Zagorka Milošević, Aleksandar Nikašinović, Vesna Ninković-Džafo, Rade Radovanović (kultura), Imre Sabo (foto), Dušan Simić, Prodaja: Slavenka Đurović, Milorad Đurović, tel. 452-163, Žiro-računi 40816-603-5-3045538 i 40816-603-8-4045538, Štampa DP štamparija “Borba”, ISSN 1450-538X

2

Subota - nedelja, 18 -19. jul 1998