Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ние ки а МУ Раси И Ил 25 1 17

Госпођице лепе и госпође младе 'Представљаће голе нимфе и најаде.

Та и сам ће Рудник, кад га смеј пробуди, Од силнога смеја да развали груди.

За весеље такво и за љубав њину,

Сам начелник пристб, да преставља свињу. Једна лепа госпа, али доста стара, Набавила руво од једног жандара.

Цар је на то пажњу обратио много, Сваки свога „фаха“ да се држи строго: Тако смо позвали и једног сељака,

Да представља собом хромога просјака. Него ту се друштво забринуло цело:

Да ли сељак има просјачко одело Једна мудра глава реши збрку целу:

Та нек дође сељак у своме оделу.

и Ј Ето то је програм, нека свако види; |: Пишите нам, Срби, како вам се свиди2 Ур:

МЕ РУДНИКОВА ИСПОВЕСТ

4 1.

| -У снежноме руву своме, у времену зиме јаке, "Преда мном се Рудник диже и губи се у облаке,

3 Над његовом гордом главом двоглави се орб диже, | „И кликтање снажног орла у подножје једва стиже —

270