Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

пе

риеуи=—7 ИЕ

Прве уже

ти

:

Ред, |

уоеве

290

ЦАРИАБАТ СТАРА ЕНГЛЕСКА БАЛАДА

још у старо доба она, На престолу Албиона, Ћудљив, љут и сед, и стар, Владао је Јован пар. _

И за владе ове звери,

У пределу Кентербери, Где се лије сласт и мед, Тивео је абат сед.

Глас његове чудне среће До пара је стигб веће, И жељан га узе плам, Да абата види сам.

„Но мој драги“ он му рече, „Ко толико блага стече, Непоштењем он је знај, Заслужио псо сјај!

Грабио си што си могб, Сјајних слугу имаш много! Та ти море, сед и стар, Боље живиш него нар!“

„Господару“ абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С благословом Бога мог, Све у славу пара свог!“