Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

298

„Амин!“ маршал полагано збори, А чело му у пламену гори.

„Грех је други, што ми образ каља, Спремала сам да отрујем краља; Но несрећом срећни су што греше, Те план овај осујећен беше“.

„Грех је велик! краљ ће рећи на то. „Бог нек пошље опроштаја за то!“ „Амин!“ маршал полагано збори,

А лице му у пламену гори.

„Трећи грех је, што ми душу пали, Тај смо отров Розамунди дали

У Вудстоку, кад је с нама била, Мирно чедо, Розамунда мила“.

ји

„Грех је велик!“ краљ ће рећи на то. „Бог нек' пошље опроштаја за то!“ „Амин!“ маршал мупајући збори,

А све тело у огњу му гори.

„Свети оци, погледајте само, На дворишту играју се тамо Два дерана као јагњад мала: Онај лепи — то је син маршала.

Онај други — то је сабласт права. Шта је котбр Већа му је глава!