Delo

ИОЛИТИЧКН ПРЕГЛЕД сима народним кад се то вршн и одржава ио цсну гажења Ус гава и свнју закона, ио цену грађанских нрава и слобода, шнрећп свуда најужаенију корунцију, н деморалишући све ј)едове грађанства — онда не еамо шго те силе нема, но пз таквог стања истнче дужност. да се сваки грађанин бори иротиву њега свим силама. Узалуд творци нреврата од 9. јануара, покушавају оправдати преврат тежњом за редом, за правичношћу и законигошћу у зем.вп. Ништа није горс и оиасипје за једпо стање п н.еговс гворце но то, кад буду иринуђени. да га пред својом зсмљом правдају, тумаче и објашњују. То је нрвп н нај јаснији знак. да је промена нзвршена противно општпм интереснма, а кад се с њима стане у сукоб. ранији илп доцнијп иад јо непзбежан. Ногазитн Устав. газпти закон. постављати из ансана судскпх л»уде за чиновнике. необ]>аћати пажњу Народном Преставнпштву и не поштоватн нрава његова: нс водити рачуна о јакпм оеећањима поиггења п нравпчноети код нашег иарода, па пустптп нспод суђења п мпнистре п каиетане п кметове којп су толпке свиЈкчшсти и толика безакон.а иочинпли — го не може никоме улигп решпекта, сем неколнцпнн слепнх прпврженпка Гарашаниновмх и Рибарчевих, нити то може успокојитп и стишатп духове на које је учињен тако ужасан притнсак. У име каквога се впшег моралног прпнципа предају забораву дела безакон.а п неправде? Па то се нитање пе може одговорнтп. па без сумње и позивање на ма чија нрава нс би бно никакав одговор на њ. јер употреба сваког права престав.ва собом највишу мора,1ност. Онде, где се у уногребп ма каквнх права из тих грапнца изалазн. — то је онда злоунотреба најцрњс вјн-тс, која се лако и пе заборавл.а и не опрашта. Повредитп унотребом једног црава све нрпнцпие моралпости, увредити цео народ у његовим најдубљнм беећан.има правнчности — ннје ннкад сматрамо за дело правичноетн, а још мање за дело мнлосрђа. 11 по самом начину, на којп јс прсврат од 9. јануара нзвршен, а и но први.ч радњама, којс су ее јављале као последица тежње, да се њиме створонн ноложај одржн п учврстп — земља ,ј(“ у свом правилпом развитку избачена нз природног колоеека н ск])енута странпутпцама, које су ,ј(‘ неминовно довеле до тога, да се то осетн у свима нрапцпма. Носледицс таквог стан.а јављају се прво па најосетљшшјнм одиосима друштвеннм. Еномомска страна друпггва н опп односи н иојави, којп одатлс нроистичу, претрнелн су п]>во ударац. Нронзводња у ширем смпслу, н ако сс на њу тек носредним нутсм одзива то стање, добпја скучене границе н једва се крећс у размерп, која је нотрсбна да подмпрује најирече намирннце друшгвене. Трговина губи свој иолет и своју моћ: креднт опада н колеба се. У таквом су стању у клицн све иогодбе за кризе н губпткс трговачке. Данас није ни за кога у ('рбцји тајна. да су иоеловп сталн: да трговнна не само пгго пе цвета и не {»азвцја се, већ је толико малаксала, да се може рећп да је у п|»авом смпслу н нема. 'Грговци увознпцн — о овоме данас само н говоре. На трговце нзвознике. чпјп је значај за благостање народно п шире и веће. а н