Delo

ИОЛИТИЧКП НРЕГЛЕД 621 судских затвора, испод судске одгово])ностн за разне кривпце, одлазплп на важна места у управи државној. Постављајућн такве задатке којп нду ускос законима, изазивају се нризорн, у којима устаје власт нротнву власти, начелннк иротиву капетана н пнсара, канетан и пнсар протнву кмета; а негде сви скуиа противу сгал. окр. одбора, суда, Држав. Савета, Главне Контроле. Противнти се законима правди и моралу значп пзазивати деморализацију, а овакве иојаве, нрви су знаци растројства админпстративног. Тегобан положај у којн се дошло, Финансијске иотребе, и невоље које су увећане — налажу адмннистрацији државној безобзирност и самовољу', а по])ед тога још и многе друге задатке, који ни мало не ублажују оне које има у управном иогледу, но пх још повећава. Колико се иреврат од 9. јануара иростире, види се најбоље по томе, што није остала без новреде ни једна грана државног живота. У целом плану, који је онако неразмпшљено извршен, 9. јануара ослаљало се иоглавнто на војску, а рачунало, као што ћемо доцније впдети, на либералну и напредњачку сгранку. По мери, у коју је врјска улазила у ове планове, главна се пажња морала обратити томе, да се њена иуозданост ставп у сваком случају ван иитања. Остављајући на страну то. што се овакво прииремање војске противи и нравнм задатцима њеним и незгодно одзива на старешинске односе у војсци — мн се морамо зауставити на томе, да иокажемо право значење н таквих рачуна, који војску понижавају, одбацујући је далеко од оног духа, у коме она треба да се сирема. Вршити у државн удар, унутрашње сукобе нарочито сп])ематп и удешавати, иа војску обрнути поглавито томе, да „бунтовнике“ иушкара и „иоврати ]>ед,“ го није ни патриотски, нп државнички, нн мудро. Каква је то неодољива нотреба државна бп.та. да се оборн једна најмоћнија странка са управе, и да се онда нс би лн се она само победила, спремају нротиву свога народа рођени синови његови?.. Треба пореметити ред, па онда једну странку уз коју је прншла већпна народна, сатрти тако мудрим државничким срсствима као што су пушкарање н убијање свога иарода! Редовним срествима и мерама једна се сгранка не може победити! С гњевом и патриотским болом мора се гледати на ове гежње и ове задатке. који су намењенн војсци. и које она има да пзврши, као што је већ ноказала да пх уме вршити у 1’орачићу за време либе]>алнс владавине. Где ћс одвестн, ако се ов(' иамерс могу Да изврше, и земл.у и народ и војску? До каквог ћсмо стања довести Државу нашу, ову скуиу тековину новијег времена? 1}ар је то дух, који треба иодизати п иеговати код војске, зар су то врлине, којима се једна војска треба да дичи ? Нека се размпсли о свему овоме, па ће се вндетп. Како је то самртаи грех нрема рођсној отаџбини. .Ђубав п]>сма земљн. озбиљност сптуацпје, налаже пре свсга мудро ноступан.е, које 1»(* очуВати земл.и спокојство а народу сва права п тековннс. Прсвратом од9. јануара наиаднути су сви ннтересн. норемећенн сви односи и земл.а ставл.ена иред бурнеунутрашњс сударо, Државна власт предузима. по ранијем прнмеру, нанад на прједпне самосталне установе