Delo

628 д е л о му да треба да идс : влада и сама збуњена тегобом иоложаја. Пад се предвиђа много раније, но што се сме донустити ; неизбежност кризе постаје јасна за свакога. 3 тој невољи и забуни — бив. краљ долази на мисао да се огласи да важи брак између њега и краљице Наталије. Ово није најнезнатнији међу нримерима, што нам ихје, за кратко врсме, дао, небн лп само постигао што је мислно да му његови ннтереси дик • тују Не набрајајући све користи, на које је овпм могао рачунати, мп ћемо указати само на користи полптичке природе. Мисао је била добра. Смерало се да се краљица Наталија обезоружа и задобије за планове Миланове, пошто им је она била противна. Одатле би потекле двогубе користи: имао би ко мирити српски двор с двором цара руског, а сем тога, један опасан противннк његов — био би мање. Ма колико да бисмо били вољни, новодом овога и на овом месту, из нијетета и поштовања према краљевој особи, ноделити са њиме радост — ипак се од тога устежемо, јер из тога, благодарећи карактеру бив. краља, ми нредвиђамо само нове ударе, нов I несиокојства за краља, и трзавице за земљу, које јс далоко боље било нредати забораву, но стварати погодбе да со поново разбукте. У брзо, кад само то бив. краљу буде затребало, то може бити новод за нове кризе, нове иромене у влади, па можда н збацнвање Митронолита, да се опрости „мрске‘/ суируге. Да се то не би догоднло, н да радост Краљева буде трајна и извор личног спокојства п среће, ако је још у оваким приликама у земљи може наћи, — бивши краљ треба Једном за свагда, да дигне искрено руке са думена Србнје. Сентименталност је овде излишна: треба тражити погодбе, које ћс донети мир п снокојство земљи, а краљу трајну срећу. Све мере, које су се до сада покушавале и предузимале, ишле су у претходне радове око спремс за извршење главног задатка. Али, нити 1С план за борбу готов, нити се зна, коме да сс повери нзвршење његово Сем тога, и сам начин, на који се борба хоће да изведе н довршп — још је у шггању. У овим тренутцима највећа је забуна. Симићев кабинет као да постаје немогућан. Нешто треба ураднтн, и кад се не зна шта ћс сс, онда је најлакше, отерати један кабинет н заменпти га другим. Али тиме се не рсшава главна ствар. Сгоји нзван еваке сумње, да су се људи и сакуппли, и иочинили толика чуда, да се сатре радикална сгранка, али од тога до извршења самог јјзадатка је још веома далеко. Не зна се још, којпм нутсм да се пође. Путсм неуставних избора или коначним укидањем устава? У вези са овом збуњеиошћу и тегобом иоложаја долази нигање: шга аостаје главно за родикалну странку ? Она јс данас у ноложају одбране. Њу нападају и она има да се бранн. То унрошћује систем борбе. Данас се не осећа нотреба за нарочитим обавештавањем. Сваки члан осећа да јс наиаднут, и да је дужан да брани своју п своје етранке част, а уједно досгојанство и углед земљи, нанредак н благосгање њено. Одржавати дух јединства и самонрегоревања, дух самопоуздања у своју снагу — то је главно, јер о ту силу имају да се разбију