Delo

ПОЗОРИШНИ ИРЕГЛЕД 633 клања толико пажње колико не сме поклањати озбиљан чокек, за каквога се он издаје. Ова прва велика погрешка повукла је за собом многе. Муж ноетаје сада јунак мелодраме: болује, трчи у Млетке, убија женинога љубавника и нрима нолумртву жену у кућу. Последњн чин већ је нравл „нлачна драма“ — Згате 1агтоуап1;е, како згодно кажу Французи. ПокаЈница Жилберта умире од сушице пред мужем, сестром, оцем па готово и нред својим јединчетом, и гледалац не тако милостпва срца очекује да још и оркестар засвира мртвачкн марш те да се тако завршн једанпуГ та мелодрама, коју су писци, невешги прп цртању осећаја, надовезалп на ону деликатну студнју парискога живота (Н. Рап^о!). При умирању Жилберте све даме у нублици плачу, али та жепа — рекао је од прилике Жил Кларси — није достојна тих суза : она јс разбила своју срећу, окаљала свој образ н натерала два човека да се убијају само за то, што је она нервозна н шго мисли да је несрећна. Модерна жена — преступннца. заслужила је отворснију сатиру : алн њу нису била кадра написати ова два драматичара — оргака; њпхову спрему премашила је озбнљност теме, Јер су то иисци који су дорасли само за лаке, жнвс п духовите комедије. Превод ове леие драме горп је од рђавога ; он се мора поправнтп, јер ова драма не треба да ншчезне нз нашега репертоара. Она заслужује да се нгра (ма и ретко) и због леиога почегка свога п због тога. што г-ђица Нигринова приказује /Килберту у свима нијаисама њенога необичн01а карактера врло смишл,ено н врло лено. Похвале јс вредна игра г-ђе Тодоспћке (бароница де Камбри) и г. Варварића (Валреја). Наступ, драма у четири чина од Н. 0. Ракшањнна превсо С. М ВеселиновпК. (Представљано први пут 21. јануара 1894 ) И ако нисмо гледали ову драму на позорници, ипак нисмо моглп нспроговорити о њој, кад смо је прочитали. Она заслужујс нашу нажњу и што .је као редак гост из далека дошлак нама, и шго је сасвим нова, сувремена драма руска (представљана као новина у иролеће 1892 на позорници Малога Позоришта у Москви). Правој драми ирегходио је један необичан догађај; сиахија Томпљин, који је дванаеет годнна срећно живсо са својом жсном, страсно се запео за лсном удовнцом Бецком иа јо у том силном заносу постао њен љубавник. Снахпја се оевестио, те је зажелео да се због својс жеие и своје куће ослободи свих веза, ко,с су га везнвале с том страсном жсном, али га Бецка не нушгаше од себс. Жнвећи у несрећном браку, она је тек иосле мужевљеве смртн сазнала пгга је земаљска срећа, те је особито уживала у љубави озбиљнога Томиљина. Кад и опаки младић Нилов, рођак Бецке, сазна за њиховс односе н кад се спахија побојн да Бецка нс пошаље њсгова нисма жени његовој — оида Томиљин прегне да прекнне с Бецком: иде јој у кућу п затражп јој своја нисма. Тада