Delo

ПРКГЛЕД КЊИГА И ЛИСТОВА Г)43 Фурније захтева да мајка сама буде дојиља; је]» само на тај начин можемо спрсчитн ])асиростнрање сиФилиса детињег и испунити ону главну дужност. коју друштво од иас лекара захтева: да чувамо људско здрав. 1>е. Беч Е)г. р. ЈК Ј>. Т ћ е о (I о г Е и с ћ 8 : Ст е о 1 о § I 8 с ћ е 8 ( и сП е п 1 п (1 е п ј И п § ег е и Т е г ( ј а г ћ 11 (I и и ^ е и К. и пг 1пеп 8. (8ерага(- Аћ(1гиск аиз (1ет ^еиеп Јаћгћисћ (иг М1пега1о»1е е(с. 1894. В4. I 8(и(#аг(). Слатководне тво])евине млађега терцијера у Румунији одликују се мноштвом разноликих, често нута врло особених, фосилних облика. Њнх су проучавалп многи и домаћи и сграни научењаци (Ј. Порумбару, С. Стефанеску С. Кобалческу, Ф. Фонтане. Турније н др.). Публикације овпх стручњака и разнолике пошиљке збирака раДн од])Сдбе у цар. јестаственичком музсју у Бечу, заинтересовале су директора геолошког одељка, нознагог терциолога. г. Т. Фукса у толикој мери, да се најзад решио да обиђе румунске левантске локалности. Ту своју замисао остварио је 1891. год. Штамнани му рад садржи два дсла. У првом одељку изложене су, поред туристичких бележака, гоолошке прилике, што ихје у путу запазно. За нас су од интереса промаграња у околшш Турне. Ова варош лежн на црвеној гвожђевигој земљи, која је час вишс лапоровита час растресита н садржи врло много кварцевитих облутака. По хабнтусу оиомиње јако на белведерске творевпне. Такав црвснц терен јако је распрострањен по Влашкој п представља овде нормални тин кватернера. Глиновитији варијетет румунскн геолози обележавају као лес. 11о мишљењу Фукса ова се творсвина, и иегрограФскп п генетски, разликује од леса н сем старости ни у чем се другом не иодударају. Љему она највише нзгледа налик на банатске дилувијалне наслаге црвене глине п облутка. Код Брезнице, 3/4 с. заиадно од Турне а испод црвеног дилувнјума, находи се белнчасги сиви ланорац, који сацржи огромну количину орбулина глобигерина. Слнчан бели глобигерински лапо])ац игра важну улогу у нлиоцену Јужне Нталије и миоцену малгескога острва. Са теориског гледишта, далеко Је заннмљнвнји другн део расн])аве. У њему је нисац нокушао да изнесе крагки нреглед дсобе и уиоређења румунског млађег Терцијара, у колнко му је то могућно било нрема садањем оскудном иознавању ствари. Ту су нарочито истакнути они моменги, где се он не с.лаже са ногледнма румунских геолога. 'На нрвом месту третира угљоносни терен са СегКћ1иш таг§агКасеит у басену реке Бане. Румунски су гсолози изједначили ове слојево с угарским п ердељскпм Ре8(ипси1и8-пешчарем и гпме их урачуналп у горњп олигоцен. Фукс остаје при свом раиијем мншљењу (УегћапсП. с! к. к. ^ео1о§. Ве1сћ8ап8(. 1835. р. 70), да се по најпре могу уноредитн са слојевима код Мо1(а у Бечком Басену. ^ терцијарним слоЈевима северозанадног Ердеља маџарски геодози разликују иет различних 42 дало