Delo

БЕЛЕШКЕ —-$><$•Са Велике Школе. Приступно предавање на Великој школи 14. овога месеца приступио је госп. ЈБ. Ковачеви1» својим предавањима из историје српскога народа на Великој Школи говором „0 старим новцима српским и Г»угарским.“ Овако специјалан нредмет могао је одбити многе од доласка на предавање. Па ипак је, осем великошколаца, био велики број других одабраних слушалаца. На пријатно изненађење присутних, говор је трајао преко 1 сах. и У4, а пажња слушалачка беше на крају чила као и у почетку. Од мноштва интересних појединости одабраћемо најглавније и оне које могу занимати и ишри круг наших читалаца. Напоменув да је др. Ј. ШаФарик, чувар нашега народнога музеја, први почео испитивање јужнословенских (а то је: српских и бугарских) новаца ; да је за тим III ЈБубић, у многоме потпомогнут самим ШаФариком и другима из Београда (нарочито му је знатну помоћ и услуге учинио кнез Милан), издао свој „Ор18 ји&об1оуеп8кЉ поуасам, који је и данас, основ наше нумисматике, — предавач дели предмет свога говора на три главна дела: I О бугарскпм новцнма, управ п времену ка,\ су се почелн ковати. По до сад познатим и оцењеним траговима узимало се да су Бугари за време првога царства имали новаца нод синовима Михаила Бориса Владимиром и Симеуном (888—927), а за време другога царства под Асеном I (1186 -1195) једним од двојице бугарских ослободилаца. Преко тобожњих новаца Владимирових и Симеунових г. Ковачевић је прешао кратком напомеаом. За тим протумачинши монограм на новцима који су приписивани Асену I и последнику му Јовану Асену П (1218—1241) као : Александар, а не каоЈасен (Асен), г. Ковачевић је н.ихове новце нридао Јовану Александру Страцимировићу (1331 —1367) сувременику н шураку нашега Душана, а с тим је ковање новаца одузето од свих бугарских владалаца до цара Михаила Асена (1245—1266) савременика и зета краву Урошу 1 Немањићу. ') II. О српским сребрним новцнма. Ночин.е временом кад су се српски новци ночели ковати ; утвр1,ује да новци који су приписивани крал.у Владиславу I. (1233 -1242) нису његови него крал.ева: Драгутина („сремскогаи) и сина му Владислава II ; и да су први новци српскн из времена крал.а Уроша I (1243—1276), који је, као суеед млегачки, радио по њихову новчаном типу. На Уроша се можда угледао и зет му, помеI)I) Моаограи са словом ,М‘, којц са налази на једаон делу новаца Дласаидроних, аредавач је ороаитао Миханл, Евзују!.(1 га за сина м аа цара Длександрова : Михкала.