Delo

Д Е Л 0 650 турним, државним и националним задацима у еадашњости и непосредној будућности. Ово прво предавање јамчи нам за основаност уверења да ће новом проФесору Велике Школе бнти у томе во!,а п средство — истина, те да ће историско образоваи.е н.егових ученика крчити пута тој сили, великој и у науци и у животу. Ј*Свечана седница Српске Краљевске Академије. Према основном закону о Академији држана је свечана седница 22. Фсбруара ове године, накојој је пре свега привремени секретар Милан Ђ. Милићевић прочитао пзвештај о раду Академије за год. Пз њега дознајемо, да је Академија ирпмила сву имаовину Ученога Друштва, да је прошле године штампала Глас 30. до 42. и Споменик XXI. и XXII. Сиоменик XXIII., у ком је „Грађа на нсторнју Црне Горе“ н „Нешто о натпису на гробу Гундулићевуи, и XXIV. у ком ће бити: „Србија 1834.“ Писма гроФа Боалеконта ГроФу Девиљи министру спо.ђних иослова у Паризу о тадањем стању Србије, од Ст. Новаковића, и ХХЛГ, у ком Панта Срећковић саопштава нека ннсма „нз архиве Исидора Стојановића44, — нису још штампани. Нсто тако нису штампани заостали још од прошле године Споменици: Историја Београда и Србије од Рашид-бега и Дубровачке туђинке од проФ. Луке Зоре због нагомплана посла у штампарији, бар тако се вели у извештају. Као оделита издања изишла су прошле године ова : Први основп слов. књижевности од Новаковића н Геологија Србије од Јов. Жујовића, даље један Годишњак, на ком „случајнои стојн, да је раније штампан. Пзвештај се дотакао и лексикографског одсека, изневши, да је овај одсек у прошлој годинц држао неколико састанака, на којима је ударио основ библиотеци будуће редакције Речника, договарао се о начину бележења извора, који треба принрављати за испитивање гра{,е, разделио нешто кн.ига својим члановима за бележење н именовао за своје чланове још четворнцу ван Академије. Академнја стојала је у вези с 83 научне дружине у Јевронц Јхрошле године, а у две прилике слала је н своје чланове да је преставе и то на цетин>С1су нрославу и на евечану седницу мађ. Академије у спомен пок. Бг. Панчићу. Шестн одељак извештаја је о Мариновићевој задужбини, а седми о губицима, које је Академија цретрпела. Она је изгубила седам почасних, два дописна и једнога редовнога члана, и то : Др Ђуру Пилара, Др. Аћима Медовића, Саву Сретеновнћа, 1,енорала Димитрија Ђурића, Анту Алексића, Др. Лазара Докнћа, Ивана Степ. Јастребова, Др. Фрању Рачкога, Јована Мариновнћа и Мплана Кујунџића. — После овога растегнутога, нарочито услед на дугачко и на широко испричана бављења у Црној Гори, извештаја, Председник објави имена с.екрстара носебних Академија за ову годину (Љ. Клерића, Ст. Поваковића, ЈБ. Ковачевића н Мих. Балтровића; и имена нових академичара (види 2. број. „Дела“ стр. 445.) За овим је читао Ст. Бошковић своју нристунну академску беседу, која није као да одговорила са свим истакнутом нагнису / „државоправна идеја у старој н новој крал.свини срнској с погледом на ту идеју код других народа.“ — Кн.нженно-уметничка заједница држала је 10. марта другу своју седницу у овој години. Па тој је седници читао М. Ђ. Милићевић нрпчицу „Бамнир“ и сличпцу ^Нааетан /Ника основалац /%е.ипрада и један модерни пе.џши ЈЛумадинац^, н Андра Гавриловић о бугарскнм књижевннм листовима но социјалистичком бугарском књижевном листу „Напредв*4, Гавриловићев рад штамнан је у „Одјекуц. На овој седнпцп утвр!,ено је, да се 1895. године приреди у Београду уметничка изложба, на којој би се изнелп уметничкн радови од сто и више година на на овамо ра1,ени код Јужних Олонена. Бригу о прнре1,ењу изложбе водиће одбор од ових лица: Стеве 'Годоровића, Петра Убавкића, Драгпше Мнлутнновпћа, Светозара Зорића, Др. Милаиа Јовановића, Милана 'К. Мплпћевића, Др. .Ђубомира Недића и ирОФ. Андрс Гаврнловпћа. — Југославенека Академнја знаностн и уметности имала је еедницу хиеторпчко Филологичкога разреда, иа којој би прочитана Д-ра 26. Фебруара II. Матковића