Delo

испитивања, и дошто се он сам о томе готово никако не изјашњава, морамо се трудитн да их пронађемо из тока мисли љегових есеја. Простор нашега часописа, посвећенога филологији, не донушта нам, на жалост, да се дуго тиме бавимо ; уз то и не осећам да сам иозван, да од своје стране критикујем овој критици посвећени снис. Задово.вавам се општом напоменом, да у есејима Недићевим у нојединостима налазим врло много изврснога, али да шегов целокупни поступак не могу да сведем на одре1)Сна објективна начела ; то су тек слике нешто ћудљива расположеља једнога духовита човека. Према једноме Костићу суди врло оштро, баш немилостиво ; сличне екстраваганце једнога Јакшића уленшава изразом ,.јаки темпераменатц. Јовану Јовановићу замера за унотребу народног лиричнога стила, у чему у осталоме иде само столама Бранка Радичевића ; код Ј. Илића одушевљава се сам критичар за то исто. Где је ту жељена, једнака мера за свец ? Нису ли то аФоризми једнога „помућеног многом науком и преФињеношћу културноми (! ?) критичара, који ужива у див.љим изливима тако званих нриродних генија, коме су милији необрађени драги каменови него ли углађени, који признаје само непосреднп излив песничкога осећања, а сваку примесу духа, правога носиоца прозвећених мисли схвата као штећење песничке снаге ? Отуда се и објашњује његова полемика противу једне напомене Шилерове, отуда и његово одушевљење за песнике као С. Милутиновић, коме се приписује у заслугу и сам неразумљиви језнк „чак до муцања “ — У издању књижаре браће Савића изишла је четврта свеска брачног жавпта1-1 од Вл. М. Јовановића. У овој су књизи ове његове песме: Комшија, Новратак цз рата, Очев долазак, Сретан човек, Код своје куће, Деда, Нероткиња, Роткиња, Сиромашнн обућар. — Свесци је цена 30 пара динарских. — Прошле године угледао је света у Сплету „ Сгручак цвнјеКа“ од Ст. Бешевића, а ове године ево нам стиже још једна кита под именом „И о V е рјезте14. Ранија критика указује на Бешевића као на човека племенитих осећаја и искрена патриоту; то му не оспори ни најновпја. „Ред“ у 25. броју са свим похвално о њима пише. Ове су песме штампане у штампари К. Рунга у Сплету, а стају 35 новчића. — Млади песннк из Мостара Светозар Н. Лоровић штампао је трошком прве српске мостарске књижаре Владимира М. Радовића своје песме за децу под именом „77олетаркеи. Цена им је 25 новчића. — Милићевић ,је опет обдарио српску књижевност својим једннм производом, или боље рећи, збирком неколико раније објављених причица и сличица из живота. У издан.у земунске књижаре Јове Карамата изишла је та збирка под именом „Зановет^ ; у њој су ови састави: 1. Јанко Катић или оно што се догаЈргло у Србији од 1791—1808. године, 2. На гробу Ваее Чарапића, 3. Неготину на дан 6. септембра 1887, кадје у ередину своју довео живу воду (оба ова последња рада штампана су у Стражилову за 1«н7. годину), 4. Амишан брат, препричана народна прича о иостању Маркове црквс, Степања, Докица и Петке, 5. Породица у селу и породица у вароши, С. Дур делија иде Пантелија, прича из рата за слободу н 7. Деведесет и девет Радована, по народној нричи. — Књига има 10 штампаних габака, а стаје два динара. — Од превода имамо да споменемо, да је недавно потнуно угледало света Золино дело С.1ом, које јс нрошле године у свескама нзлазило. Преводилац му је про Фееор Димитрије Довијанић. — Књижара Дим. Ђорића онет се латила да нздаје Грофа Монте Хрпста. Прва је свеска већ и на свет изишла. — Свештеник Марковић Ердељан из Алибунара у Угарској намислио је, да види евоје нрпче у једној књизи, те је с тога нришао иозиву на претплату. У кн.изи биће три нриче: Котлокрпа Циганин („историјека"), Самоубица (нсихолошкац) и Бломбаго (И8 ^ачког живота). Ове две носледње нреведене еу п на маџарски и румунски језик. Књизи је цена 30 новчића.