Delo

666 Д Е Л 0 бнла, они иак нећс и не умеју да се у садашљнци нађу. Остаје им да к*ао дечпца сањају. Доиста прплично нма таких одраслих којима осгаје само да цео свој живот протерају осем другога света и да своје смпш.вање ките маштшвем детињеких снова. Док се гаки људи на то ограннче, док нс стану ометати жпве раднпке, онп су у нраву; елободу им еавести и слободу мишљења не мнслимо одрицати. По својој изузстпости у целокуиности народа и друштва што су око њих, они су без сталнога утицаја, без већсга значаја за еавременост. Алп нису с* тога мање занимљив Факат за посматраље и учење. То су историско-друпггвени фосили у нуном јеку жпвотнога развића. Поједине одличне нредставнике прошлости у садашњости в}>сдно је изучавати, да би ее што боље вндело какво је било оно на чијнм се развалинама дижу нове куће новоме животу. Такав примерак имам пред собом, нримерак толико занимљивији, колико се нпје задовољио да ужива дивећи се старим временима, нето је пошао да сам на ,]ави нонови витешка јунаштва онпх идсалннх вслнкана које му његова разиграна машта васкрсава из гробова. А како је заносна помисао: доказатп својпм радом, својим факгом, да није Бајар био иоследњи витез вапз роиг ек заггз гергосће! Сличну ранију мнсао н жељу, која се појавмла у сунчаној Шпанпји, земљи гдс су п просјаци господа, узимао јо пре мене за нример велики један књижевнпк који је својим причањем овековечио многи нлемеиитн полет. Мој велики предходник описао је смело одушевљсње нптаискога вптеза, заточника иравде и врлине, заштлтдика бедних н немоћпнх, гласовитога Господара Кихаде пз Манше. Испричао је његове подвиге с дивовнма и с механџијама, с чудовиштима и с кријумчарима, с вешцнма и с мазгарима, с тирјанима п са робијашима, с царским кћернма п с нростнм сељанкама, с вилама и с механским цурама. Ја намсравам испричати само послсдњи иоход модернога витеза; а ноход је заиста знаменит; ирво, по самом себн п дслима која је витез почннно: после, и узгред, но његову противнику. Сгара класнчна Јелада беше днвна земља: али беше несрећна, јср у њој живљаше једно чудовиште. Зову га: идра лернска. ' Та грдоснја имаше неколнко глава којима нрожл;ираше коње п јунаке. II чим би јој се у борбп одсекла једпа глава, друга јој одмах инцаше. Тако жпвп п сад једно чудовпшто коме се глава растићила но свој земљи и народу српском. IIма нх који га сматрају голишавнм младунцем, н ако је оно вцло старо: одричу му ослонац у традицијама српским, и ако оно пружа своје традпције чак у вЈ>еме кад сс Срби н не беху настапнли овамо на југу, на Балкану. Алп чудовиигге је ночело јавно узиматп маха тск н|>с сто п неколико година. У књпжевносгп сс јавља Досигејем, тс овај самоук н калуђсЈ) савлаћује мит|)Ополита Страцимировића: Бук, д])угн самоук. — д|>. Ј. Хаџпћа : Бранко („нсдоучени“ медшцнгар) и Љегуш Јована Ст. Поновпћа. Иа државнОм пољу извојеваше чудовшпту многу