Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 54 7 као најнодесниЈи ирепоручује титрисање роданкалпјумом. дајућп пј>н том потребна упутства за вршење саме анализе По тв}>ђењу г. ппсца овај начнн одређпванза гвожђа у водн одликује се својом необнчном осетљпвошћу и простотом рада. Номоћу њега могу се још врло тачно одредитн 0.01 милиграм гвожђа у 100 ксм. воде. Uber die с ћ е m i s с ћ е Zusammens'etzuiiff а 11 s е г b i s с ћ е г u n d m а с е d о n i s с ћ е г W е i n е. Von Prof. Branko Anović. — (0 хемијском саставу старо-српских и македонских вина. Од Бранка Ановића. — Штамнано у „Zeit sclirift fiir Nalirungsmittel-Untersuclmng und Hygiene“ од год. 1803. A 18. и 19.). Јужном делу Србије позната су давно већ старо-српска и македонска впна. а од девет годнна овамо. како је Фплоксера и переносиора скоро са свим уништила наше впнограде, почеше се она распростиратн ипо осталим крајевима Србије, тако, да се данас- у Србијн поред нталијанског вина пскључнво троши старо-српско п македонско впно. — Поред свега тога што се ова вина могу убројати у вина бо.ве врсге, ипак зато она нису позната већнм светским пијацама. Па до пре две годпне u ми самн нис-мо зналп за њпх, и тек кад бесмо приморанн да увозимо вино са стране, упознасмо се нешто блпже с њима! Зашто је то тако, изложпо је г. Ановпћ у уводу евоје расправе. Тој појавн не треба се нн најмање чудити. Али пма нешто. чему се мора свак живп зачудити, а то је: да до сада у читавој светској литератури ннје публикована ни једна једина аналпза тих вина, тако, да ie њпхов састав бпо потпуно непознат, а то је нагнало г. Ановића да публпкује ове анализе. У првом одељку расправе — у уводу — говори се у опште о овнм впнпма. — У другом делу говор је о фпзнчкнм особинама тпх внна, опиеујућп њихову боју, мирис, укус п пзглед. Боја је код свих вина обпчно црна, но нма пх и отвореније боје. По некад се вина одлпкују својим врло дивним мирисом — а то је нарочпто случај код слатких внна. Укус је врло карактеристпчан, оеобито код вина црне боје. Услед велике количине танина укус је тако опор, да се поред њега не могу знатне количпне шећера осетнти. — У трећем делу говор је о поједпним састојцима вина, п о начину њпховог одређивања. У њему су опширно изложене ноједине методе, по којима је ис-питивање вршено. а нарочито је препоручена Пас-терова метода одређивања глицерина, коју је шоправно г. Dr. М. Леко, и једна нова метода одређнвања ФОСФорне киселине у вину. Поред тога упоређивани су поједини бројевп — до којих се анализом дошло — н из тог упоређења извођени су извесни закључцн. — Анали.зе пснитиваних вина. на броју 55, пзложене сууједној таблици, што олакшава укупан и брз преглед. — Карактеристпка старо-српских и македонскпх вина сводп се на ово: вина су јака, богата екстрактом и имају карактерпстичан опор укус.