Delo

Д Е Л 0 550 се увек клањади — то је с-ликарство. то је црквено сликарство. II не само што су српскн манастнри, „наших славнпх цара задужбине“, билн обнлато украшенн црквеним сликама, него су н мале цркве наше улепшаване скромним нконама баш н онда кад је нестало кула с грошевима н дукатима, кад је бпло „пошљедње врнјеме“. кад је цео народ робовао. Потлачени народ слободно се осећао с-амо у храму господњем, те му је прнлагао колико јс могао, а калуђерп су се трудили да украсе унутрашност божјег и народног дома, да бп н слпкама божјих угоднпка утврдилп народ свој у нади на помоћ Јакоснога Бога. Та давнашња љубав према црквеном жнвопиеу показала ее у свој величини својој особпто тада кад се народ наш иочео ослобођаватн предугога ронства. У слободној Србнји нема нп једне црквнце која ннје украшена иконостасом, нпти пма храмова, чијн стараоцн не желе да се по старом, лепом обнчају сва платна црквена покрнју лепим слпкареким радовнма. Због тога прг.а наша уметннчка изложба биће врло обилна слнкарскпм радоВима са црквеним предметима. Алн да бп у тој пзложби имали што бољн преглед развића нашега црквенога живота, изложбенн одбор морао бн се потруднти и скупптп што впше таквих слнка. А то није лак посао. На пространом земљишту Велпке Србнје, од старе патријаршије у Пећп до Чарнојевићеве столнце у Сент-Андрпји и од нашега Хилендара у сред Горе Свете до манастира Савине нма толико манастпра п божјих храмова и у њима толпко разних занпмљивнх радова. да треба доста п времена н труда док се до свпх слика дође. А са овакве велпке нзложбе не бн требало да изостане нп једна иоле важнпја пкона наша. Алн нампшљена прва изложба не бп бнла важна с-амо п једино по црквенпм радовима: она бп прнвлачнла особнту пажњу свакога разборнтог Србина п због тога. што би се у њој виделп сакупљени радови наших сувременнх сликара, радови које је наш свет гледао у нојединпм. поређим изложбама кекнх слпкара (али не свнх). Како би леп био одељак нзложбе са свима радовнма гос-поде Паје Јовановића, Ђорђа Крстпћа. Уроша Предића, Стеве Тодоровића, пок. Ђуре Јакншћа. пок. Тенковпћа и других. Како бн прпјатно бпло погледати на редовс тнх лепнх слнка, које сведоче о добром укусу. похвалној вољи и нздржљнвости наших сликара. Уз ове своје друговс радо бн нрнступили — мпслпмо — и наши уметници пз западних крајева (нарочито г. Буковац); онп ће се несумњпво одазватн позиву нзложбеног одбора. После црквеног жпвописа најбоље би бпли заступљенн иортрети Прилнке су код нас још такве да се уметност ннје могла одомаћити баш онолико колико бп ваљало. те нам је историско сликарство врло сиромашно а од иределиог живописа нећемо имати зар нп једнога рада, али портрети су тако чести по нашпм кућама да се од њих може саставити богага збирка ваљаних радова. Поред њих било би нешто и жанр —