Delo

118 Д Е Л 0 поступног али снажног продирања лаве кроз кратер у висину и нарочито услед велике силине, којом упијени гасови (поглавито водена пара) из ње избијају; ови трусови имају центар у средишту вулкана, могу бити и досга јаки, али су махом мале распрострањености; 2) , трусови који постају обурвавањемподз е м н и х п е ћ и н а, оиет цен:ралне и такође са свим локалног значаја; — и 3) . т е к т о н с к е или дислокацијоне трусове, о којима је већ на дугачко и на широко било речи. — Процес вршења дислокација у кори земњиној иде поступно и лагано, али се, с помонутих узрока, дешава на махове,*) те изазива трусове. Осећајући поједине потресе њихове, ми смо сведоци ових догађаја на нашој планети. И, ако је у опште сведочење непријатна ствар, ово је, заиста, најнепријатннја .. (КАО НАСТАВАК ДОЂИ ЋЕ ОПИС СКОРАШЊЕГ ТРУСА У СРБИ.Ш). Д-Р ^СвЕТОЛ. АДОВ АНОБИТл . *) Да се дислокације на махове дешавају, најиол.н су нам докази истина оман.ц али напрасни поремећаји у зем.вншту, којн су више иута приликом трусова конетатовани. Обале у Јужној Америци на нр. често су се од трусова од једном по неколико« метара снижавале (нма података, да су се местимнце и издизале, али то, као што смо boIi напоменули, није ноуздано). Јонско Море (око Занта) скоро носле сваког јачег труса показивало је при мерењу eehy дубину: она депресија, коју је ово море испунило, на маховс се (прилнком трусова) све впше спуштала. Прплпком великог Јапаночог труса од 1891. год. ностале су на многим места велике промене у ннвоу земљишта: „места,. која су пре тога наспрамно била видљива, ннсу се носле тога више могла видети.и Радн поузданог констатовања слнчног Факта прсдузнмају се од скоријег вре,мена поновна нивелисања терена око знатнијнх трусних лнннја у Штајерској и Швајцарској, и макар да крајњи резултати још нису готови, опет се је увидело, да ће горнш аакључак бити са. свим нотвр),ен.