Delo

Мирис је од вајкада играо велику улогу при кићењу и кннђурељу не само жена но и људи, а то с тога, што он пријатно утиче на нерве обоњања, а тиме и на душевпо расположење. И данас спада у «добар тон” имати свој засебан парФим; с мирисом модерне даме обично довршују своју тоалету. Стоман можда има право кад каже: да уиотреба мириса није само знак уживања, него то је и доказ цивилпзације једнога народа, н мерило културна ступња његова. А да н наш народ воли мприсе. сведок је мнришљавп босијок, који је нераздвојни пратилац нашег нарочнто сеоског света, а докази су и многе народне песме у којима се опева мирисаво цвеће. ((Недра ће ми мприсатн, по мирису дођи.” тако одговара девојка драгану своме, казујући му начин, како ће је наћи и познати. И ири свем том, чуло је обоњања ипак најзабатаљеније. Истина, један је писац у једпом свом роману (који је излазио у «Београдском Дневнику”), означио будућа иоколења као таква. код којих ће чуло обоњања пгратп највећу улогу, какву данас има нпр. око у сликарству, н уво у музици, али то је за далека нека поколења. Густав Јегер основао је свој «изналазак душе® на мирпсањуг о чему ћемо говорити другом нриликом. Мпрпс игра велику улогу и код животнња. У Зоологији има доста нримера, где мужјаци луче из себе пзЕестан мнрис, *)*) Види: 1.) Parfiim von Alfred Stelzner (Ober Land und Meer 1885—8G I Bd. страна 390). 2. ) Mnspartt’s Theoretische, praktische und analitische Chemie III Aufl: V. Bd. стр^ 919—976, чланак: Parfiimerie von Stohmann. 3. ) Die Sangethiere in \Vort und Rild von ('arl V o g t und Fr. Specbt. 4. ) Allgemeine Zoologie von H. A Pagenstecher IV. Bd.: 1871. 5. ) Ул>е од ружице од М. ПетровпКа, „Лавор“ 18Н". 6р.: 1 етр.: 12—13. 0) Нроизводња парфицерије у Ници. „Јавор“ 1891. 6р..- 44, стр. 701—702.