Delo

44 Д Е Л 0 како је ипак другог јутра. 6-га. он иуцао са свима топовима : причаће вам. како је 5-га иала бомба у матроску земуницу и убила једанаес-т људи : иоказаће вам нз мазгале. непрнјатељске батерије и шанчеве. који нису да.ве одавде од 80—100 метара. Само се бојим, да, нод утпцајем зујања куршума, извирујући из мазгале, да вндите непријатеља, ви ништа не угледате, а, ако и угледате, морате се врло зачудигн. што је то бело камено плагно, које је тако близу вас- и на коме се сваког час-а појављују белн кругови дима. што је то бело платно неирпјатељ. — он. како веле војници и матроси. JI лако може бити, да се морнару-ОФнциру, због охолости или иросто онако, да себе задовољи, прохте да малко док сте ви још ту, луца. „Топовођа и нослуга к топу! — и четрнаест магроса. журно и весело, неки ћушкајући лулицу у џен. неки жваћући пексимиг, гапкајући ноткованим чизмама по за])авњу. прилазе к топу и пуне га. Загледајте се у лица, у стас п покрете ових људп: у с-вакој бори овог загорелог екуластог лица, у свакој мишици. у ширннн ових нлећи, у дебљини ових ногу, обувенпх у огромне чизме, у сваком покрегу, спокојном, сталном, одмереном, виде се ове главне црте, које састављају снагу Руса — нросгота и одлучност : но овде. на сваком лицу, чини вам се, да су опаеност, злоба и ратне невоље. осим ових главннх црта, изрезале ioui и грагове сазнање о својем достојансгву, високс мисли и осећања. Наједаред ужасан пуцањ. који вам иотреса не само ушне органе већ п све биће ваше, разлеже се п вн задрхћеге целим телом. Одмах за тим ви чујете звиждање ћулета које одлеће, и густ дим од барута завија и вас и заравањ и црне Фигуре матроса. који се туда крећу. После тога метка чујеге разне матроске напомене н видите њнхово одушев.ксње, видите код њих испољено осећање коме се нисте надали. то је мржња, освета неиријатељу, што се дотле скривало у свакоме од њих. „Баш у саму мазгалу ударило! Чини ми се убило двојицу... гле, однеше их !“ чујете радос-не узвике. „А чекај док се он наљути : одмах ће да пустн овамои, рекне неко, и доиста, одм >х по томе вн видиге нред собом муњу, днм : стражар са бедема викне : „то—оп !“ ЈI. одмах за тим. норед вас нрозвижди зрно лупи о земљу и баци око себе читав круг земље п камења. Командир батерије наљутп се на тај метак па нареди да се иуни други п трећн тои, неиријатељ такође стане да одговара, и у вама поиичу интереена осећања, вн чујете п гледате интересне сгвари. Стражар опет викне : „тои !“ — н вн чујеге онај исги звук п удар, оне исте млазеве земље и камења, пли викне: „маркела!“ — н ви чујете равномерно, доста пријатно звиждање бомбе. које се све више и брже к вама примиче. за тнм угледате црну куглу, јак тресак о земљу и звонко расирекавање бомбе. После тога леге парчета са писком н звиждањем. зашушка камење ио ваздуху и на вас пада блато. Прн тим звуцима у вама нониче чудновато осећање насладе и уједно страха. У тај мах, кад кугла лети на вас вама долази на иамет да ће вас она убити: ну