Delo

Д Е Л 0 50 поглед. То je тако звана гМухаџир-махала“, v којој станују оегунцп пз крајева. које је Турска нзгубнла у носледњим ратовпма. Највећи ux је број из гранпца данашње срнске Краљевпне. Улазећп у варош, прво сам уочио две зграде, које су изгледом својим одвојпле од других, са свпм неугледнпх, што мп се разбацано и у највећем нереду пзпдане показују. Већа п лепша то је војна болница, а она преко од ње, а нешто блпже у вароши, и неугледнија, то је зграда. у којој је смештен наш Консулат. Стигав у Приштину, прво сам, реда радп. јавио се старешини овог краја, прнштинском мутесариФу, Бахри-паши, угледном н уљудном човеку, иа сам по том разгледао н варош. Зграда у којој се мутесариФ находи зове се конак или хућумат. То је u лепо н велико двоеиратно здање с врло леним уласком и степенпцама. Може ти бити чудновато. откуд да сс овде наће нзндана тако лепа граћевпна, међу оним другпм скоро свнма без разлике неугледним. Рећи ћу ти. Нрнштина је до 1886 године била глава данашњем косовском вилајету : ту је било административно средишге његово. и хућумат је служио седнштем свим они.м државним установама, које се од те године, кад је валилук нзмештен. налазе у Скопљу. Рекоше мн, да је премештање изазвано било потребама, које су се појавиле после отварања железника Брање-Скопље, и значајем, који је тиме Скопље добило : али није немогуће. држнм баш н да је вероватно, да су н обзири политике. било ирема Србнма бнло према Арнаутима. утицали на то пзмешгање, због којега је Прпштина дошла у обитна места другог реда, а, што нас Србе нарочпго може интересовати, утицало и на одношаје пзмеђу две народности, сриске и арнаутске, крје насељавају овај крај. Излишно је и казати тп, да је од тога видео шгете с-амо први, с-рпски народ, којег се број, нарочито од тог времена, на целом Косову веома умањио.*) Пдући у хућумат. прошао сам кроз сенку од безистена приштинскога, близу којег ми показаше и место ире неку годину дана орошено крвљу првог српског консула у овом крају. Хућумат је изидан на месту, на којем еу се, по казнвању народа, некада дизали дворови краља Милутнна. Од |>азвалина њпховпх данас* стоји једини остатак: то је сахат кула, која се диже с леве стране уласка у дворпште хућумата.**) У књизи ГоичевнћевоЈ’ „Стара Србија и Македонија* налази се снимак тих развалина. које су постојале све док на њихову месту ннје изидан конак. Г. Т. Сганковић, тадашњи впце-консул *) Од прилике у то доба прсстао је у Приштини иалазити српски текст вилајетеког служСеног листа у друтој полошшн 18*5 године, fiap дотле сам му траг ја нратио. II то јеједна од великпх штста које је српској народности нанело измештаље валилука поред оне највеће, што је од тада, будући у Скоил.у, био нзложен свима оним несрсћним утицајима ту 1,ит-ких пропаганада које су, док је валилук био у Приштнни,.теже могле радити на оним цнл.евнма које су исписалс биле на своје стегове. Јер централна власт, налазећн се у заклољснијем месту, као што је Приштина, била би у свом раду много одлучннја, а ми Срби том одлучношћу њеном не бн нмалп разлога бцтн незадовол.нн. **) Један Нриштвнац говорио ми је, да је сахат кулу приштинску градио Малић паша, отац Јашар-нашин.