Delo

54 Д Е Л 0 днти опширним знањима. досетљнвошћу н довијањем. они су н сувпше нгнорантп и сувише тромн, да бн моглп издржатн. За то су толико изгубили свуда, где су пх се дочепали нашп нарничари и нашп адвокатш У љутој умној борбп за опстанак сувременога живота, они су се представили као сувише прости п необавештени, u пропадалн су махом због тога, што нису знали шта да верују, шта да не верује, у што да се поуздају, чеги ли да се клоне. Што их год снађе онн узнмају као к’смет... Они остављају често своје кућице и добра да се склоне у Турску у своје царство. Да је кога било да у XIV и XV веку посматра ондашње хришћанске државе у околини Балканског Полуострва у Европи, видео би пуно бегунаца из оних држава, крје су већ потнале бнле под турски јарам. Угарска, Пољска, Млетачке Области и Пталпја бпле су пуне породнца пз Србије, Босне, Зете, Херцеговпне, Арбанпје. Неумољпво време загладило је све те ствари. Алиједошло друго неумољиво време и окренуло другу страну. Оно исто што је у XV веку долазило хрншћанима од Турака, сад је, ево, почело се збпватп Турцима од хришћана.... Све су новоосноване илп окупиране области, у којима се овако или онако почео уводити европски ред, дале турском царству гомилу мухаџора. Бедни су свет ти мухаџори или бегунци. Нма их и у Цариграду, н ту онп с колима врше најјевтиније возарску службу.*) У Цариграду и у свнма другим средиштима турског царства, где може бити мухаџора, нма н један одбор, који се брине о њима, у коме је сам Султан почаснн председник. II, као што се некад мусломанско сгановннштво из јужних крајева Балканског Полуострва ширило на север, тако се сад са севера збија к југу, следујућп ненознатим одредбама судбнне, које су му запнсане.“ Учинно сам неколнко нзлета у околнну Приштине. Ако при ведром дану, ндући железником у Ипиштнну, путник баци иоглед у десно, кад буде код Лппљана, угледаће са свим у дну видика, у нољу, које је ту опточено вељетинским внеом, још једини на Косову велпкп заосталн сноменпк негдашњег господства нашег на њему. Пудновато мора пзглсдатп, како се он, на овом мссгу изидан, могао одржати п нзбећи судбнну толиких својих другова, којих је, каже народна песма, на самој Чичавнци било 77. То је Грачаница, која ће се белом масом својом оштро оцртатл на суром брегу у залеђу јој. Тамо сам отишао пз Прнштине колима за један сахат н четврт. То је задужбина достојна оног вслпког владаоца, који ју је саградио, кра.ва Мнлутина. Црква је вслпких раз.мера, п сва је зидана тесаним белнм каменом с редовима цигаља између њега, што *) •' предграђима Цариграда, нарочито у оннма што се налазе дуж Боспора, ја сам пнђао кола осоГштога кроја, за која су ми калалн име: „мухаџорска кола“. Рекоше мн да су н,нх амо донслн, н њима возарску служОу врше? мухаџори нз Добруче.