Delo

56 Д Е Л 0 скоро нсмогућан, или, ба]», веома тежак, и с рђавости пута. и са стрмености брегова. Брег, у дну којега непоередно Јањево лежи идућп одовуд од Приштине и Грачаниде, бпће најмање два пут онолико висок колпко наш Калемегдан нрема Савн и скоро исто толико стрмен. Пут по њему вијуга. ну серпентине су веома несавршене, те је с тога и пролаз Јањеву доста тежак. Варошица је на мене учинила веома прнјатан утисак и пзгледом својим (куће све окречене и ћерамидом покрпвене суирот онпма у Приштини, крје су, да се послужим речју пок. Карића. све „балегом олепљене“), и расиоложењем, у којем сам нашао становнике јој, чисте, овејане, Србе, као што су и они други, шго се на Косову налазе. Можда ћеш се, изненађен, запнтати: откуд да се Јањево представи друкчијим, него што то чине друга места п становници ових крајева. Отуд што су Јањевци Латини; тако и онп себе, а и други их тако зову. То су Срби католнци, којима је вера иружила заштнту много моћнпју од оне, коју су пмала њихова православна браћа. Биће их на 350 кућа, од 400. колико Јањево броји. Остало су све турске куће. Идући но вароши, свраћао сам у појединих трговаца, који су ми на продају нудили тучане радове своје домаће индустрије. То су носледњи одјеци некадашњег занпмања становника овог града. Он је, некада, био знзтно рударско место, док га догађаји, који су се развијали од XIV века, нису покрилп мраком. Уставпо сам поглед u на доста велику иркву, наравно католичку, која се диже у сред вароши, н завидним очима иогледао сам на звоно, што је на њој подигнуто, нсто као што га има и на школи, која се находи цркви на домаку. Погледао с-ам пх завицним очпма. јер сам амо дошао из Грачанице, у којој сам. унутра, у самој цркви, видео, о један дпрек обешена, два мала звонцета, унраво две меденице, чијн промукао јек једва да могу чути побожнн посетиоци Грачанице, који су дошли да се иомоле Богу за снас свој. Провео с-ам неколнко нријатних тренутака код красног дон Франћеска, — уз чашнцу његове „бакарске водице“, којом смо заливали грло, сасушено заннмљивим н веселнм разговорима н нјшчама — и мргодног дон Микела, н. враћајући се из Јањева. једва да сам зажалио, што је Bejta оделнла овај на]>од од осталог Српства, које се још на Косов.у находп, те од Срба начинила Латине. Пзгледа да нпје далек дан, кад ноклич „брат је мио које вере бпо“, неће бнтн празна реч. него мисао-водиља свнх мислених Срба, н онда, да Јањевцп нису до данас у свему остали Латини, питање је, да ли бп ми се Јањево представило овако како мп се представило: лепо. гнздаво на чак и весело, и да ли не би чпнпло утпсак који чннн Прнштина, Вучитрн н друга места, где Лагина нијс било. Пз П|шштпнс сам ншао у Мнтровицу. Кад с-ам се тамо кренуо, иутем колскнм, нрошао сам по]»ед многих месга чувенпх пз велнке Косовске несреће, наших знанаца још из раног детињства. Тим иутем идући, о сваком месту казуЈу по неку причу: свака стопа земље гажена је оннма, што су. одазивајућн се познву Коеовског мученпка дошлн „На рочпшге честитомс кнезу“,